МОДЕЛОВАЊЕ ПРАВА: ПРИЛОГ ИЗГРАДЊИ АНАЛИТИЧКОГ ОКВИРА

63 UDK: 34:004 UDK: 004.43 DOI: 10.5281/zenodo.17799669 Др Предраг Н. Цветковић,* Редовни професор, Правни факултет, Универзитет у Нишу, Република Србија МОДЕЛОВАЊЕ ПРАВА: ПРИЛОГ ИЗГРАДЊИ АНАЛИТИЧКОГ ОКВИРА** Апстракт: Дигитализација права намеће потребу да се правне норме преобликују из традиционалног формулисања у природном језику у формат који је погодан за рачунарску обраду. У раду се појам „моделовања права“ користи као кровни аналитички оквир који обједињује више комплементарних приступа: мапе норми, онтолошко моделовање, приступ „Text as a data“, анотације, као и употребу визуелних језика попут BPMN и UML. Модел се дефинише као формална, најчешће логичка или математичка рачунарска репрезентација релевантних правних информација, имплементирана тако да из задатих улаза (чињеница, текста норме, случајева) омогућава аутоматско генерисање излаза (квалификација, препорука, одлука). Посебна пажња посвећена је разлозима моделовања (анализа, визуелизација, проверавање конзистентности, подршка доношењу одлука) и његовим границама, нарочито у односу на правне стандарде и отворене појмове. Истакнуто је да су бинарно структурисани правни односи, пре свега они засновани на једноставним, често закључиваним уговорима најпогоднији предмет моделовања: сложени уговорни инструменти остају изван оптималног домена ових техника. У раду се разматрају и ризици моделовања (комплексност правног система, имплицитне правне чињенице, опасност од лажне прецизности) и наглашава потреба за јасним дефинисањем циља модела. Моделирање је применљиво и у правном контексту: ова употребљивост претпоставља очување правног начина размишљања уз интерндисциплинарну сарадњу програмера и правника. * [email protected], ORCID ID 0000-0001-8505-446X. ** Рад је настао као резултат финансирања од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација, по Уговору евиденциони број 451-03-137/202503/200120 од 04. 02. 2025. године. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 64 Кључне речи: дигитализација, право као код, моделовање права, аутоматизација уговора, правна онтологија. 1. Увод Правне норме традиционално се формулишу у природном језику. Овај је формат неподобан за ситуације у којима право мора да „комуницира“ са компјутерским програмима због вишезначности, недостатка стандардизоване универзалне структуре и ограничене могућности формалне обраде. Дигитализација права захтева нови приступ писању правних текстова како би се обезбедила програмибилност правне норме: овај термин означава околност да је правна норма у формату који рачунари могу да читају и процесуирају. Тиме се повратно од рачунара/програмског кода добијају јасне и разумљиве информације које правник може даље да користи: програмски код више није „црна кутија“ већ скуп за правника читљивих и применљивих података Задатак програмера је да рачунарски програм верно одражава слово и снагу правне норме. Начин на који се програми пишу и функционишу захтева од програмера да изрази своју намеру у одређеном облику логике или статистичког модела који намеће програмски језик. Стога претварање правне норме у програмски код претпоставља да правна норма, услови њене примене, адресати, ефекти и престанак буду у формату који је близак логици програмера: само на тај начин програмер ће бити у стању да тако дефинисану норму „преведе“ у текст програмског кода. Наведено форматирање назива се спецификацијом која је упућена програмеру.1 Приступи који омогућавају прибилижавање правне норме и програмског кода обухватају: мапирање правних норми2, онтолошко моде1 Верност спецификацији коју је дао наручилац програмирања норме значи да програмер не кодира дословно текст, већ има на уму циљ, “функцију” норме која се програмира. Спецификација је водич за програмера: елиминишу се негативни резултати дословног превода норме у код. Наведени приступ подразумева коришћење различитих извора (предлога закона, припремних документа међународних споразума-фр. Travaux préparatoires) уколико програмер сматра да могу да укажу на начин тумачења правног правила у контексту претварања тог правила у код. Видети: Reiss, K., Nord, C., & Vermeer, H. J. (2014).Towards a general theory of translational action: Skopos theory explained. Routledge. стр. 90–91, 93. 2 Правни документ има карактеристике мреже: одредбе прописа или уговора функционишу као део целине, улазе у интеракцију са том целином и са другим елементима документа у питању. Кључни делови се јављају као фактор који опредељује друге, повезане одредбе (нпр. дефиниција одређеног института у пропису утиче на примену других правила у којима се та дефиниција, овог пута са задатом садржином, користи). Правни документ се посматра као мрежа у којој су клаузуле чворови, а њихове П. Цветковић | стр. 63-74 65 ловање3, коришћење текста као податка (е.“text-as-data“)4 и коришћење анотације.5 интеракције везе. Тиме се омогућава управљање ризицима кроз системску анализу. Мапирање је припрема документа за претварање у програмски код и обухвата: рашлањивање документа на кључне (конститутивне) услове (одредбе; чворове у контексту уговора као мреже); утврђивање међусобне интеракције ових услова и њихове интеракције са уговором као целином. Тиме се омогућава да се анализа ризика модификације које је у традиционалном смислу предмет правне анализе и интуиције, спроведе на процедурално дефинисан, мерљив и контролисан начин: резултат такве анализе могуће је превести у контекст аутоматизације и рачунарске обраде, односно у крајњем у програмски код. Мапирани правни документ, припремљен за програмирање, престаје да буде искључиво текстуални израз воље законодавца или уговорних страна и постаје део шире дигиталне инфраструктуре права: његова инхерентно комплексна структура сагледава на начин сличан анализи коју спроводи програмер. 3 Онтолошко моделовање је дефинисање каталога правних појмова у циљу коришћења приликом претварања правне норме у програмски код. Описани приступ назива се онтолошко моделовање. Онтологије омогућавају стандардизацију правних појмова за сврху претварања у код: тиме се ствара основа за стандардизацију значења појмова независно од правних система и језичких разлика. Примена онтолошког моделовања у праву омогућава: формализацију норми кроз појмове и релације, детекцију конфликата између норми, хармонизацију правних норми (нпр. међународних правила и националних закона). Видети: Küçük, D., & Can, F. (2025). Computational law: datasets, benchmarks, and ontologies. arXiv preprint arXiv:2503.04305. Преузето 01. 09. 2025. https://arxiv.org/pdf/2503.04305. О примерима онтолошког моделовања („Unified Modeling Languague“-UML) i „Busines Process Model and Notation“-БПМН) видети више у: Цветковић, П. (2023) Спецификација као фактор претварања норме у програмски код: пример паметних уговора, ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК РАДОВА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ „Одговорност у правном и друштвеном контексту” књига трећа,, стр. 89-105, стр. 96-99. 4 Анализа правних докумената као података омогућава нову димензију њиховог сагледавања и примене, посебно када је у питању одступање од намераваног циља норме или правног документа који је конвертован у податке. Другим речима, правна норма престаје да буде статички текст и постаје објекат извршења/испуњења у дигиталном систему. Пример овог присупа је анализа текста преференцијалних трговинских споразума (е. „Preferential Free Trade Agreements“-ПТА) методом претварања правних норми у податке и поређењем текста. Илустрације ради, анализа је показала да: префереенцијални споразуми формирају сложену мрежу клаузула и интеракција; одређене клаузуле мигрирају из једног уговора у други (дифузија формулација из једног у више ПТА споразума); постоји регионална и секторска конвергенција у правном језику. Видети више у: Alschner, W., Seiermann, J., & Skougarevskiy, D. (2017). Text-as-data analysis of preferential trade agreements: mapping the PTA landscape. https://repository.graduateinstitute. ch/record/295258/�iles/CTEI-2017-13-ASS_Mapping%20PTAs.pdf. Преузето 20. 02. 2023. 5 Анотација текста додатним подацима (е. “Data-Annotation”) је појам којим се обухвата означавање кључних делова текста додатним метаподацима (подацима о тим деловима). Rättzén (2022) развија концепт анотације у контексту аутоматизоване провере уговора, наглашавајући да је анотација истовремено правни и технички задатак. а пример, у �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 66 Сви наведени модели имају заједнички циљ: да програмери добију простор да разумеју право, а правници да боље разумеју начин и методологију програмирања норме. Стога има смисла да се покуша установљавање јединственог аналитичког оквира који обухвата наведене приступе: тиме би се допринело изградњи јединствених принципа и начела овог процеса на начин који превазилази границе и уски приступ појединих наведених метода. У крајњем, изградња јединственог оквира омогућила би узајамно подстицање, прожимање и унапређење сваког од њих појединачно. Овај рад требало би да буде корак и допринос у процесу те изградње. Наведени оквир за потребе овог рада назива се моделовање права. 2. Моделовање права: појам Моделовање чињеничних стања и њихових ограничења представља основну активност у бројним друштвеним доменима. У техничким наукама, оно има централну улогу. Модели су упрошћене апстракције стварности: служе анализи, управљању и симулацији техничко-технолошког процеса. Исто важи и за програмирање. Методе моделовања из рачунарских наука (математичка логика, аутоматизовано извршење6) могу се успешно применити и у праву. клаузули о ограничењу одговорности могуће је означити и додатно објаснити (анотирати) метаподацима (“подацима” о подацима) елементе попут: <party> – означава уговорне стране; <obligation> – дефинисане обавезе; <limit> – ограничења одговорности (нпр. максимални износ). Видети: Rattzen, M. (2021). Automated Contract Review: Challenges and Outcomes of a Data Annotation Framework. Jurimetrics,62, 225. стр. 225, 232, passim. 6 Аутоматизација уговора може да се објасни на следећи начин: уговор настаје уз претпоставку уплива технологије у настанак, функционисање и контролу уговорних одредби. Уговор у традиционалном (“аналогном”) смислу је испуњен када су извршене обавезе њиме предвиђене. Стога је циљ програмирања уговора да аутоматизује извршење предвиђених обавеза: циљ није анализа текста или интерпретација уговорних норми. Инструкције програмерима морају да буду прецизне и недвосмислене. Аутоматизује се извршење одређених задатака садржаних у уговорним обавезама (нпр. плаћање, испорука, слање обавештења о пријему итд.). Програмирање уговора има за резултат аутоматизацију извршења: ова аутоматизација праћена је гаранцијом да ће извршење у питању бити учињено управо како је уговором усаглашено. За разлику од традиционалног (“аналогног”) уговора, који разликује текст уговора и његово извршење, програмски код допушта да текст контракта у програмском језику буде истовремено и акција његовог испуњења. Тиме се потенцијално изједначава уговорно регулисање и испуњење уговора: самим постанком кода (нормирањем) оно што би требало да буде учињено као резултат уговора већ је извршено с обзиром на непроменљивост програмског кода и његову затвореност за интервенцију посредника. Уговорни документ у форми кода више није отелотворење споразума већ средство његовог испуњења. Видети: Lawrence Edward Diver, Digisprudence: the affordance of legitimacy in code-as-law,. П. Цветковић | стр. 63-74 67 Уколико се претпостави да је софтвер „логика на делу“, mutatis mutandis се слично може рећи и за право. Правна и чињенична суштина једног односа може се представити и методама логичког моделовања знања. Моделовање правних питања има границе: нпр. моделовање не би могло да обухвати правне стандарде. Стандарди немају бинарну форму која садржи једноставне критеријуме да ли су се адресати норме понашали или нису са правилом у питању.7 У садашњем тренутку технолошког развоја, оптимално је да модаловање у правном контексту буде усмерено на јасно дефинисане правне односе. У том контексту, уговори су адекватни предмет моделовања због своје бинарне структуре и могућности да буду представљени у бинарној форми : понашање је или дозвољено или није; одређена ситуација је или правно дозвољена или је забрањена. Ефекти и последице примене (односно непримене) правила у форми уговорних одредби су мерљиви. Уз то, моделовање између осталог, може да могући анализу интерне конзис-тентности уговорних одредби Општи појам модела одликују три обележја: презентовање, сажимање и прагматичност. Модел је репрезентација неког оригиналног појма, система или појаве. Модел не обухвата сва својства оригинала, већ само она која су за циљ посматрања релевантна: у том смислу је „инхерентно погрешан“ („Сви модели су погрешни, али неки су корисни“)8. Модели су прагматични јер имају функцију: упућени су на одређене кориснике, и служе одређеним циљевима у мисаоним или оперативним поступцима. Суштински, модели су апстракције посматране стварности базирани на релевантним својствима посматраног феномена. Апстракција у моделовању омогућава суштинско смањење сложености: то је предуслов да се сложени системи уопште могу анализирати. Они су објекат анализе, симулације и управљања: као такви, користе се за генерисање знања. Мада моделовање увек поједностављење у смислу редукције комплексности, оноо нипошто није „једноставно“: изискује знатан напор структуирања (рашчлањивање сличности и разлика, веза и University of Edinburgh, 2019, doctoral thesis, стр. 304. https://era.ed.ac.uk/bitstream/handle/ 1842/36567/Diver2019.pdf?sequence=1 Преузето 21.02. 2022 . 7 Mohun, J., & Roberts, A. (2020). Cracking the code: Rulemaking for humans and machines. OECD Working Papers on Public Governance, (42), 0_1-109. https://doi.org/ 10.1787/3afe6ba5-en Преузето 02. 27. 2022. 8 Box, G. E. (1979). Robustness in the strategy of scientific model building. In Robustness in statistics (pp. 201-236). Academic Press., стр. 201-202. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 68 зависности, уопштавања и конкретизације). Моделовање права по правилу захтева „превод“ из природног језика у формалне језике (математичке, логичке, визуелне). 2.1. Разлози моделовања права У правној дидактици, модели се традиционално користе да визуелизују право: правне институте и правне односе. Право се визуелизује кроз иконичке и логичке слике.9 Иконичке слике (аналогни, миметички прикази) личе на оно што означавају. Крећу се од натуралистичких и реалистичких приказа конкретног модела до апстрахованих/стилизованих слика. Логичке слике указују на формалне односе и визуализују их (линије повезивања/раздвајања, стабла појмова или одлука, дијаграме тока10). Оне откривају структуру предмета, па се називају и структурним дијаграмима (називају се и “правни цртежи”). Логичке слике настају на основу претходне анализе структуре која се моделује: поједностављене су и служе даљој анализи. И законодавац је у извесном смислу моделар: он категоризује чињеничне ситуације и за њих везује правне последице.⁸ На основу тога се одређени друштвени односи, појаве и својства сматрају правно релевантним: други то нису. Право не почива искључиво на концепту „чињенично стање → правне последице“: прописи садрже мноштво међусобно повезаних различитих норми намењених уређењу животних ситуација у складу с правнополитичким циљевима и штићеним вредностима. Тиме се стварају правни институти као нормативни склоп за регулисање циљева праведности и поретка у различитим констелацијама друштвених интереса. Ови институти утичу на: • формалну садржину права (правна правила у одређеним форматима и систематизацији), • унутрашњи систем норми који је релевантан у контексту одређеног прописа или групе прописа (овај је систем заснован је на потреби обезбеђења садржинске неконтрадикторности и доследне заштите вредности и спровођења циљева који иза 9 Ulbrich, S. C. (2022). Didaktik visueller Rechtskommunikation. Rechtswissenschaft lehren–Handbuch der Fachdidaktik, 896-928. § 36, стр. 896, 906. 10 Дијаграм тока је метод представљања процеса у контексту програмирања. Дијаграм тока састоји се од геометријских облика (симбола) повезаних стрелицама. Сваки облик представља корак у процесу, а стрелице редослед тих корака. Дијаграм тока комбиновањем симбола фигуративно приказује функционисање алгоритма. Видети: Цветковић, П. (2021). Уговор као алгоритам: уводна разматрања.Зборник радова Правног факултета у Нишу, (92), 15-34. на страни 28-30. passim. П. Цветковић | стр. 63-74 69 норме стоје). Без обзира на то што су prima facije јасни, ови унутрашњи системи се неретко потпуно спознају тек свеобухватном анализом: моделирање права (у контексту приближавања норме програмског кода) корак је ка адекватном спровођењу ове анализе. Модел се у контексту и за потребе овог рада (повезаности правне норме и програмског кода) дефинише као формална, најчешће математичка или логичка рачунарска репрезентација релевантних правних информација (норми, појмова, образаца правног резоновања или процеса одлучивања), имплементирана у софтверу тако да систем из задатих података/улаза (чињенице, текст норме, случајеви) може аутоматски да генерише резултате/излазе (квалификацију, предикцију, правну одлуку).11 Предмет моделовања у конкретном случају зависи од циља моделовања. Моделовање мора да укључи прописе (формалну структуру и садржину правних правила). Постоје ситуације када је то довољно: рецимо, када је предмет моделовања формална структура конкретног прописа. Ван оквира моделовања тада остају имплициране и претпостављене информације: оне су, међутим, потребне за примену норми и адекватан увид у унутрашњи систем норми (систем који почива на неконтрадикторности и потреби заштите одређених вредности и спровођења дефинисаних циљева норме). Стога моделовање може обухватити и обичајно право, судску праксу, правну литературу/јуриспруденцију. При томе екстензија предмета моделовања која превазилази потребе модела води до неодређености самог предмета: тиме се и сам модел који би био резултат таквог моделирања постаје неодређен. Како циљ моделовања има функцију одређивања предмета тог моделовања, важно је да циљ као такав буде адекватно дефинисан. Моделовање је једноставније код израде уговора него што је то случај код прописа: модел уговора се дефинише кроз процес корака у настанку, реализацији и санкционисању уговорних одредби (превођење правних захтева у структуру „If This Than That“).12 Уговори који се могу моделовати на овај начин се закључују у великом броју, при чему постоје мале варијације у садржини и понављање/итерација истоветних или истоврсних одредби у уговорима исте врсте. Реч је о уговорима попут уговора о осигурању, потрошачким уговорима и слично. Моделовање уговора служи анализи конзистентности уговорних одредаба: 11 Prakken, H. (2015). Legal reasoning: computational models. International Encyclopedia of the Social and Behavioural Sciences, ed., JD Wright, Elsevier Ltd, Oxford,. 12 Реч је о правилу импликацији из корпуса формалне логике (IFTTT-e. “If this, than that”: „ако је ово, онда је то“). �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 70 софтвер проверава конкретне уговоре и указује на проблематичне клаузуле. Моделовање сложенијих уговора на овај начин (нпр. уговор о страним инвестицијама, уговор о јавно-приватном партнерству) није ефикасно (чак и када је могуће). Моделовање није ту да замени право: оно је ту да олакша процесе његовог настанка, примене и контроле. Реч је само о кораку претварања норме у код: важном, али не и коначном. 2.2. Изазови моделовања Као и сваки процес који повезује два контекста (право и програмирање), моделовање носи одређене ризике. Ти се ризици могу свести на следеће: Системска комплексност права као предмета моделирања: постоји велики број извора који су у међусобној хијерархијској и садржинској интеракцији; прописи често представљају индиректну садржину другог прописа (е. “incorporation by reference”; упућујуће норме). Постојање имплицитног “знања” о правном питању или норми која се моделира: a contrario, „експлицитно“/потпуно програмирање права, требало би унапред да обухвати све могуће случајеве примене уз дефинисање свих појединачних корака који таквој примени воде. Овај приступ је могућ само код правних односа који су хомогени и имају низак степен варијација у садржини и структури без обзира на број понављања (као што су то горе поменути уговори који се масовно закључују). Имплицитност подразумева да правна правила почивају на појмовима и чињеничним стањима која су често неодређена, флексибилна и чија садржина почива на принципу “знаћу да је реч о томе када га будем видео”. Примена правних правила конкретизује садржину права, обавеза и одговорности на основу правне норме: то је важно за право, али је тешкоћа за алгоритмизацију правних правила (а самим тим и за моделовање правних норми као претпоставке те алгоритмизације). За моделовање логичке структуре правних правила развијен је низ језика: Symboleo13 (користи се за формализацију уговора); eFlint (реч је о специјализованом програмском језику14 који омогућава ауто13 Sharifi, S., Parvizimosaed, A., Amyot, D., Logrippo, L., & Mylopoulos, J. (2020, August). Symboleo: Towards a specification language for legal contracts. In 2020 IEEE 28th international requirements engineering conference (RE) (стр. 364-369). Преузето 20. 10. 2025. IEEE. http://www.eiti.uottawa.ca/~luigi/papers/20_RE.pdf 14 Специјализовани програмски језик (е. Domain-specific language-DSL) у праву је специјализовани програмски или извршиви спецификациони језик чији су појмови, нотације и апстракције прилагођени одређеном правном домену (нпр. порези, социјалне П. Цветковић | стр. 63-74 71 матско одлучивање праћено „аналогним“ извршењем)15 и Catala (језик који је развио Microsoft; њиме се омогућава директно моделовање правних правила садржаних у прописима).16 3. Закључак Моделирање права у контексту превода права у код подразумева пренос методологије која се користи у програмирању у правни контекст. Коришћена методологија је је у оба случаја функционално еквивалентна: њен циљ је (mutatis mutandis) да поједностави сложене конструкције у циљу њихове анализе, коршћења, унапређења и процене ефекта. Моделовање права се поставља као неопходан одговор на изазове дигитализације: претварање права у код захтева преобликовање флексибилног и често неодређеног правног језика у формалне, рачунарима читљиве структуре. При томе модел није замена за право, већ инструмент који олакшава његово настајање, примену и контролу, нарочито кроз проверу конзистентности уговорних одредби и транспарентније разумевање унутрашњих система норми. Начелно, модел поједностављује различите феномене: управо тиме омогућава аналилзу, симулацију и управљање сложеним правним односима. Моделирање права, у контексту рада, дефинисано је као стварање формалне (претежно логичке или математичке) презентације релевантних правних информација: норми, појмова, образаца тумачења. Моделирање даје структуру чија имплементација у рачунарском коду омогућава да се из улазних података (чињеница, текста норме, случајева) аутоматски генеришу излази/резултати (квалификације, препоруке, одлуке). Границе моделовања наглашене су кроз немогућност да се адекватно обухвате стандарди и отворени појмови („знаћу кад га видим“), 15 Van Binsbergen, L. T., Liu, L. C., Van Doesburg, R., & Van Engers, T. (2020, November). eFLINT: a domain-specific language for executable norm specifications. In Proceedings of the 19th ACM SIGPLAN international conference on generative programming: concepts and experiences (стр. 124-136). Преузето 19. 09. 2025. https://publications.tno.nl/publication/ 34639016/S2Rnu7/binsbergen-2020-eflint.pdf 16 Merigoux, D., Chataing, N., & Protzenko, J. (2021). Catala: a programming language for the law. Proceedings of the ACM on Programming Languages,5(ICFP), стр. 1-29. Преузето 20. 09. 2025. https://publications.tno.nl/publication/34639016/S2Rnu7/binsbergen-2020eflint.pdf накнаде, уговори), тако да се правила права могу директно, једнозначно и проверљиво изразити као програмски код. Тиме се обезбеђује да се правне норме (услови, изузеци, правне последице) моделују на нивоу појмова које правници познају, али тако да резултат буде читљив зарачунаре.