НОВЕ ВРСТЕ АУТОРСКИХ ДЕЛА

75 UDK: 347.78:004.738.5 UDK: 347.77/.78 DOI: 10.5281/zenodo.17799707 Др Видоје Спасић,* Редовни професор у пензији, Правни факултет, Универзитет у Нишу, Република Србија НОВЕ ВРСТЕ АУТОРСКИХ ДЕЛА** Апстракт: Ауторско дело, уз аутора представља централни појам ауторског права. Да би нека интелектуална творевина била ауторско дело потребно је да испуни два услова: оригиналност и форму. У Закону о ауторском и сродним правима егземпларно (примера ради), наведено је девет врста именованих ауторских дела (са неколико подврста). Међутим, пошто листа дела није закључена, законодавац је оставио могућност да се у пракси појаве и нове врсте интелектуалних творевина које ће се сматрати ауторским делима пуног капацитета (као и именована дела). Сагласно томе, њиховим ауторима припада пуни корпус субјективног ауторског права (са припадајућим имовинскоправним и моралноправним овлашћењима). Имајући у виду фантастичан развој информатичке технологије, а посебно Интернета, настале су неке нове врсте ауторских дела: сајтови, објаве (постови), блогови, персонални профили, друштвене мреже, подкасти и сл. Управо, ове творевине биће предмет обраде у раду. Оно што је занимљиво и нејасно аутору овог рада, то је чињеница да се ове нове врсте ауторских дела, иако већ релативно дуго постоје, још увек нису нашле у закону, с обзиром да је закон више пута мењан и допуњаван. Кључне речи: ауторско дело, аутор, Интернет, објава, блог, друштвена мрежа. * [email protected], ORCID ID 0000-0001-8505-446X. ** Рад је настао као резултат финансирања од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација, по Уговору евиденциони број 451-03-137/2025-03/ 200120 од 04. 02. 2025. године. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 76 1. Законске дефиниције појма ауторског дела Поред аутора, централни појам у ауторском праву представља ауторско дело. У најширем смислу, ауторско дело представља одређену духовну (нематеријалну) творевину, односно креацију људског ума у области књижевности, науке или уметности, односно у области културе, у најширем смислу. Ауторско дело, као интелектуална творевина познато је од давнина. Назив ауторско дело, који је употребљавао још Ј. Кohler,1 код нас је уобичајен у теорији, законодавству и пракси за духовне (интелектуалне) творевине (франц. oeuvres de l'esprit, нем. Geisteswerke) у области књижевности, науке и уметности. Те творевине обично се називају књижевна и уметничка дела (енгл. literаry аnd аrtistic works, франц. oeuvres litterаires et аrtistiques, нем. Werke der Literаtur und der Кunst). Појмовно ауторско дело обухвата и научна дела (енгл. scientific works, франц. oeuvres scientifiques, нем. Werke der Wissen-schаftt). Нови српски Закон о ауторском и сродним правима (даље: ЗАСП)2 у појам ауторског дела уводи и стручна дела. За појам ауторског дела битни су, дакле, следећи елементи: 1) да је реч о делу као људској творевини; 2) интелектуални карактер, односно духовни садржај; 3) одређеност форме; 4) оригиналност, и 5) припадност области књижевности, науке или уметности, односно култури у најширем смислу. Национални закони о ауторском праву ретко садрже формалне дефиниције појма ауторског дела на начин како је тај појам дефинисан у теорији. Тако, нпр. јапански закон из 1970. године прописао је да се под називом ”дело“ подразумева ”творевина у којој су мисли или осећаји изражени на стваралачки начин и која потиче с књижевног, научног, уметничког или музичког подручја“. У земљама англосаксонског правног подручја, као објекти ауторскоправне заштите наводе се производи, као што су снимци звука, кинематографски продукти, емисије радиодифузије, програми кабловске дистрибуције, типографске обраде издања.3 Треба истаћи да они национални закони о ауторском праву који одређују појам ауторског дела, чине то, углавнон, генералном клаузу2 ("Сл. гласник" РС, бр. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016, - одлука УС и 66/2019) 1 Kohler, J.: Urheberrecht an Schriftwerken und Verlagsrecht: Stuttgart: 1907: 162. 3 Британски закон из 1988. године (Copyright, Designs and Patents Act 1988) В. Спасић | стр. 75-92 77 лом (општом дефиницијом), наводећи да су то дела у области књижевности, науке и уметности и егземплификативним набрајањем појединих именованих врста ауторских дела. Та метода примењена је и у Бернској конвенцији о заштити књижевних и научних дела, као и у нашем ЗАСП-у, али у донекле различитим формулацијама и уз одређене модификације. Важећи српски ЗАСП, у чл. 2, одређује појам ауторског дела, односно прописује правнo-технички механизам на основу кога се одређена творевина може квалификовати као ауторско дело. У складу са тим, ауторско дело је у нашем закону дефинисано путем комбинованог метода – кумулацијом генералне клаузуле (опште дефиниције) и егземпларног набрајање најчешћих врста именованих ауторских дела. Уз то, употребљен је и метод негативне енумерације. Према нашем ЗАСП-у, генерална клаузула гласи: ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора(физичког лица), изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине. Егземпларно набрајање изражава се на тај начин, што се ауторским делом сматрају нарочито: 1) писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.); 2) говорна дела (предавања, говори, беседе и др.); 3) драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора; 4) музичка дела, са речима или без речи; 5) филмска дела (кинематографска и телевизијска дела); 6) дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.); 7) дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања; 8) картографска дела (географске и топографске карте); 9) планови, скице, макете и фотографије; 10) позоришна режија. На основу генералне клаузуле, произилази да су битни услови да би нека творевина била ауторско дело: оригиналност и форма. Не постоји позитивно одређење појма оригиналности, већ се она одређује на негативан начин: оригинално је оно дело које не представља копију или битно подражавање неког већ постојећег дела. Притом, захтева се �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 78 ауторска оригиналност. Форма, односно материјализација дела, може бити изражена на било који технички постојећи начин. Она може бити трајна или привремена (ефемерна). Такође, форма може бити аналогна (папир, платно, камен, песак, лед) или електронска (дигитална). Осим битних услова, у генералној клаузули су наведни небитни услови потребни да би нека творевина била ауторско дело. Ово су небитни услови са ауторскоправног аспекта, односно као услови заштите, без обзира што су они значајни са неких других аспеката. У том смислу, небитна је садржина дела, као и обим дела. Такође, небитна је уметничка или комерцијална вредност, тако да једнаку заштиту уживају врхунска уметничка дела или дела тзв. шунда или кича, или уметничка дела велике комерцијалне вредности и дела минималне или само тзв. афекционе вредности. Исто тако, небитна је намена или сврха дела, тако да је свеједно којим субјектима и циљевима је оно намењено. Најзад, небитна чињеница за својство ауторског дела је допуштеност његовог јавног саопштавања. То значи да ће правну заштиту уживати и противзаконита или неморална дела. То што аутор може одговарати за садржај свог ауторског дела (чињењем неког кривичног), представља посебну околност и нема никакав утицај на ауторскоправну заштиту, односно на корпус субјективног ауторског права, која ће му ex lege припасти. Поводом оваквих дела могуће је евентуално ускраћивање вршења појединих имовинскоправних овлашћења (нпр. умножавања или дистрибуције дела), али ово неће имати утицаја на квалификовање такве творевине ауторским делом. У наставку, наш ЗАСП користи егземпларно набрајање, тако што примерице ради наводи десет врста (са неколико подврста) именованих ауторских дела. То су најчешћа, најпознатија и најзаступљенија дела у пракси. Међутим, пошто листа дела није закључена, остављена је могућност да се и друге творевине, које настану у пракси, а испуњавају услове из генералне клаузуле (оригиналност и форма), могу сматрати ауторским делом у правом смислу. Тако, имајући у виду фантастичан развој информатичке технологије данас постоје нове врсте конкретних ауторских дела. У том смислу треба споменути veb сајтове, блогове, постове, профиле на фејсбуку, мултимедијална, интерактивна дела, и слично. Набрајањем конкретних примера уклања се дилема о томе да ли се одређена творевина сматра неком врстом ауторског дела.4 4 Уз овакво набрајање, Закон СР Немачке из 1965. године, додаје и одредбу да се делом у смислу тога закона сматра само ”лична духовна творевина“. В. Спасић | стр. 75-92 79 Незавршено ауторско дело, делови ауторског дела, као и наслов ауторског дела сматрају се ауторским делом ако испуњавају услове из генералне клаузуле (оригиналност и форму). Прераде ауторских дела сматрају се ауторским делом ако испуњавају опште услове заштите. Дело прераде је дело у коме су препознатљиви карактеристични елементи прерађеног (изворног) дела (музичке обраде, аранжмани, адаптације и друго). Заштита ауторског дела прераде ни на који начин не ограничава права аутора изворног дела. Поред генералне клаузуле, наш ЗАСП у дефинисању ауторског дела, користи и метод негативне енумерације. У том смислу, прописано је да ауторскоправном заштитом нису обухваћене опште идеје, поступци, методе рада, или математички концепти као такви, као и начела, принципи и упутства који су садржани у ауторском делу. Не сматрају се ауторским делом: 1) закони, подзаконски акти и други прописи; 2) службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију; 3) службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који обављају јавну функцију; 4) поднесци и други акти у управном или судском поступку. 2. Ауторско право на Wеb-у Из установљеног правнотехничког начина дефинисања ауторског дела (генералне клаузуле и егземпларног набрајања), произилази да листа ауторских дела побројаних у ЗАСП-у није закључена,тј. остављена је могућност да се у пракси појаве и нове духовне творевине, које испуњавају услове из генералне клаузуле - оригиналност и форму, сматраће се ауторским делом у правом смилу, једнако као и именоване врсте ауторских дела. Имајући то у виду, а под утицајем развоја информатичке технологије, у пракси су се појавиле неке нове врсте ауторских дела, које нису наведене у закону. Конкретно, реч је о интелектуалним творевинама на Интернету, односно web-у. Најзначајније творевине ове нове врсте су: постови (објаве) сајтови, блогови, друштвене мреже и др. Предмет наше обраде биће wеb сајтови, блогови и друштвене (социјалне) мреже. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 80 2.1. Објаве (постови) Објаве, односно постови, представљају основни и најједноставнији начин оглашавања на Интернету. Притом, текст представља основни и најједноставнији начин објаве - у оквиру ове врсте објаве истичу се вести, чланци и коментари најразличитије врсте. 1. Слике - ова врста објаве је други најпопуларнији начин објаве. Овај тип постова генерише око 180% више интеракције од просечног текстуалног поста. 2. Видео снимци спадају међу најупечатљивијим и најзначајнијим форматима објаве на фејсу. Сматра се да се дневно преко 500 милиона Јутјуб видео снимака погледа баш на Фејсбуку. 3. Хиперлинк - путем хиперлинка корисницима да остваре везу са другим садржајем на Интернету кликом на фотографију која је повучена са линкованог сајта. 4. Carousel пружа исту могућност као хиперлинк, уз предност коришћења већег броја различитих фотографија и различитих хиперлинкова. 5. Canvas се може упоредити са мини сајтом. Он служи да би фановима ближе представили одређени производ или услугу. Поред тога, пружа могућност да сваки елемент canvas-a (слика, текст, видео), садржи опцију да кликом на тај елемент води на додељени линк. Поставља се питање да ли објава испуњава кључне услове потребне да би се сматрала ауторским делом. Начелно, да би нека духовна творевина уживала ауторскоправну заштиту мора бити дело човека, мора имати одређену форму и мора бити оригинално, односно имати одређени духовни садржај. Важан услов за стицање ауторскоправне заштите уопште јесте да је стваралац одређеног интелектуалног добра, па, тако и објаве, човек. То је веома значајно због тога што се поједине објаве на друштвеним мрежама аутоматски генеришу. Наиме, уколико је пост на друштвеној мрежи резултат аутоматског рада одређеног алгоритма, он свакако не би одсликавао духовни садржај човека, због чега не би уживао ауторскоправну заштиту.5 Кључан услов за стицање ауторскоправне заштите, 5 За сада се ово питање поставља у вези са различитим бот-налозима, али ће оно у будућности свакако постати још актуелније због развоја вештачке интелигенције. Реално је да ће у наредном периоду ентитети вештачке интелигенције имати још развијеније способности учења и импровизације, па ће све више моћи да стварају независно од иницијалних инструкција које су добили од човека. Следствено томе поставиће се пиање аутрства на оваквим творевинама. В. Спасић | стр. 75-92 81 свакако је оригиналност. Да ли је одређена објава на друштвеним мрежама оригинална процењује се у сваком конкретном случају и примењују се општа правила ауторског права. Објаве које садрже пуку фактографију не задовољавају услов оригиналности, из простог разлога јер су чињенице су законом искључене из ауторскоправне заштите.6 Међутим, треба истаћи да велика већина постова на друштвеним мрежама не садржи пуко изношење чињеница, већ се одликује одређеним специфичним приступом њихових стваралаца. У таквим постовима се коментаришу одређени догађаји (политички, спортски или други јавни, па чак и приватни), износе лична размишљања о некој теми, деле критичке или сатиричне опаске. Стога, нема никакве сумње да такве такве објаве имају духовни садржај кроз који се одсликава личност њиховог ствараоца, дакле оригиналне су и представљају ауторска дела. Осим оригиналности коју треба да постигну и форме коју свакако поседују, све друге карактеристике поста су ирелевантне за стицање његове ауторскоправне заштите. Тако, ауторскоправни статус објава на друштвеним мрежама никако не зависи од њихове дужине, што је честа дилема, нпр. корисника „Твитера“, због ограничености дужине твита на 280 карактера. Ауторска дела могу имати изузетно мали обим, као што је то случај са афоризмима или хаику поезијом. У коначном, ауторско дело се може састојати и од једне речи.7 Такође, ни уметничка вредност није критеријум за стицање ауторскоправне заштите, тако да се, наравно, од корисника друштвених мрежа не очекује да њихове објаве имају карактеристике уметничких дела, тако да и дело изузетно ниске уметничке вредности може да ужива ауторскоправну заштиту.8 У вези са објавама поставља се питање ко је носилац ауторског права на овим творевинама? Део одговора крије се у општим условима коришћења сваке друштвене мреже. Наиме, приликом отварања налога на друштвеној мрежи, корисник мора прихватити опште услове коришћења сајта. Потврђивањем регистрације профила, настаје уговорни однос чија садржина је унапред одређена (уговор по приступу). Општим условима коришћења (нпр. „Фејсбука“) је предвиђено да је корисник друштвене мреже носилац ауторског права "власник садр7 Нпр. "Амин", "Алилуја", "Ишала", "Машала", "WoW" и сл. 8 Тако, нпр. роман који је написала ријалити звезда, или неки криминалац, по правилу, неће имати статус вредног уметничког дела, али ће, углавном, испуњавати услове за ауторскоправну заштиту. 6 Такав би, нпр. био пост " Данас је празник Свете Петке" или "Данас је ураган погодио Источну Кину". �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 82 жаја", али да он друштвеној мрежи уступа вршење свог права на неискључив начин, уз могућност даљег преноса ове сагласности без накнаде, при чему искоришћавање није територијално ограничено и односи се на сва ауторска дела настала коришћењем услуге или у вези са њом. 2.2. Web сајтови Wеb сајт, односно сајт (или wеb страница, енгл. Website), (краће: сајт) представља документ на мрежи у облику у којем се појављује на екрану корисничког рачунара. Свако wеb место састоји се од једне до неограниченог броја wеб страница, које су обично организоване хијерархијски у облику стабла. Wеb страница на врху стабла главна је страница. Свакој је wеb страници додељен јединствени URL. Wеb сајт представља скуп повезаних wеb страница типично сервираних с једног wеb-домена. Wеb-сајт је смештен (хостиран) на најмање једном wеb-серверу, доступан преко мреже попут Интернета или приватне LAN-мреже, а преко интернетске адресе познате као URL. Сви јавно доступни wеb-сајтови колективно чине World Wide Web (WWW), односно мрежу.9 Wеb-сајтови могу бити дело појединца, владе, пословне, непрофитне, невладине или или друге организације и обично су везани за посебну тему или сврху. Сваки web-сајт може садржавати хиперлинкове на друге wеb-сајтове. Неким wеb-сајтовима се може слободно приступити, док други захтевају претплату за приступ појединим или свим својим садржајима.10 2.3. Врсте web сајтова Постоје различите врсте web-сајтова са разноврсним функцијама. Према садржају (намени) wеb сајтови се деле на: персоналне (личне) wеb сајтове, комерцијалне wеb сајтове, информативне wеb сајтове, блогове, форуме, социјалне мреже, wеb сајтове за дељење садржаја, wеb директоријуме, wеb алате итд. Према интерактивности са посетиоцима wеb сајтови се деле на: статичке и динамичке сајтовe 9 Wеb страница је, обично написан у обичном тексту прожет инструкцијама форматирања кода званог Hypertext Markup Language ili Extended HTML (документ, HTML/XHTML). Wеb-страница може укључити елементе из других сајтова са одговарајућим ХТМЛ кодовима. 10 Примери претплате wеb-сајтовима укључују доста пословних страница, делова wеb-страница за новости, академским сајтовима, сајтовима за игрице, размену датотека, форумима, web-мејловима, друштвеним мрежама итд. В. Спасић | стр. 75-92 83 Према технологији израде врши се подела на: HTML, XHTML, wеb сајтове са CMS-ом, Flash wеb сајтове. 2.3.1. Врсте wеb сајтова према намени Персонални (лични) wеb сајтови. Потреба људи или организација да другима кроз слике и речи представе себе, своју организацију, породицу, активности, интересовања, размишљања... допринела је настајању и популарности овог типа wеb сајтова. Комерцијални сајтови. Ови wеb сајтови имају за циљ да представе, односно промовишу производе и услуге које нуди власник сајта и на тај начин привуку потенцијалне клијенте. Сем тога, они све чешће омогућавају онлајн куповину преко Интернета. Информациони сајтови. Ово су сајтови који пружају информације о различитим темама. Најпознатији је свакако www.wikipedia.org који представља највећу онлајн енциклопедију. Уз то, овај wеb сајт је интерактиван, јер омогућава посетиоцима да пишу своја објашњења (коментаре). Блогови. Ово су wеb сајтови намењени корисницима да поделе своје мишљење са другима на Интернету без обзира на тему или садржај, да учествују у дискусијама са другим блогерима, постављају слике или коментаре.11 Форуми. Форуми су врло слични блоговима, али за разлику од блога имају унапред задате области о којима се дискутује унутар којих се отварају поједине теме, постављају питања и очекује помоћ у виду одговора. Постоје општи форуми на којима се дискутује о свим темама без ограничења12 или форуми специјализовани на одређене области.13 Социјалне (друштвене) мреже. Социјалне мреже су wеb сајтови за масовно међусобно повезивање људи, размене информација, фотографија и других личних података. Постоје и социјалне мреже које повезују људе у пословном или струковном смислу. О њима ће више речи бити касније. Wеb сајтови за дељење садржаја. Ови wеb сајтови омогућавају корисницима да постављају одговарајуће садржаје на Интернет (слике, музику, видео клипове...) и те садржаје деле са другима. Најпознатији међу таквим wеb сајтовима је Youtube. 13 Као што је, нпр. www.elitesecurity.org специјализован за IT технологије или нпр. правни форум на .www.projuris.org/forum 11 Вероватно најпознатији Open Sourse CMS-a, www.wordpress.org доступан и на српском језику на sr.wordpress.org. WordPress је web софтвер који се може користити за креирање web сајтова, блогова, или апликација. 12 Као што је, на пример www.burek.co.rs или www.mycity.rs �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 90 Tumblr је платформа за блоговање и дељење мултимедијалних садржаја, као што су слике, текстови и ГИФ-ови. WhatsApp је популарна апликација за размену порука и позиве путем Интернета, доступна на различитим платформама. WeChat је популарна кинеска друштвена мрежа која такође омогућава комуникацију, дељење садржаја и онлине плаћања. Skype је платформа за видео позиве и гласовну комуникацију широм света. Viber је апликација за размену порука и позиве путем интернета, која је посебно популарна у одређеним регионима. YouTube је популарни Интернет сервис за размену видео садржаја где корисници могу постављати, прегледавати и оцењивати видео клипове. Telegram је апликација за сигурну размену порука и дељење садржаја, са опцијом тајног четовања. Генерално посматрано, сваки садржај постављен на било којој друштвеној мрежи може се сматрати ауторским делом, уколико испуњава опште услове заштите (оригиналност и форму), без обзира каквог облика и коликог обима он био. Јер, чак и пословица (изрека) од неколико речи може бити ауторско дело. Међутим, код оваквих творевина се запажа једна специфичност која се огледа у садржини ауторског права које припада његовом носиоцу (аутору постављеног садржаја). Чињеница је да аутори творевина на друштвеним мрежама имају умањени корпус субјективног ауторског права, у односу на ауторе других врста ауторских дела. Као доказ овакве тврдње стоје одредбе о општим условима о коришћењу друштвених мрежа.30 Осим наведеног, треба истаћи да су творевине постављене на мрежи веома изложене неовлашћеном искоришћавању, па самим тим и повређивању. Због свега изнетог, с обзиром да је технологија веома узнапредовала и превазишла законодавство, за очекивање је да ускоро, wеb странице, блогови, друштвене мреже и сличне творевине добију одговарајуће место и експлицитнију заштиту у легислативи. 30 Тако, нпр. компанија Facebook прописује да корисник (аутор) задржава сва права поводом садржаја који је постављен на друштвену мрежу. Међутим, у даљем тексту се наводи да корисник (аутор) даје компанији Facebook сагласност да искоришћава објављени (постављени) садржај, односно уступа компанији вршење свог права на неискључив начин, уз могућност даљег, територијално неограниченог преноса ове сагласности без накнаде. В. Спасић | стр. 75-92 91 Литература Alm, J.G. „Sharing Copyrights: The Copyright Implications of User Content in Social Media“, Journal of Public Law and Policy, 35/2014 Bagley, A. W., Brown, J.S. „The Broadcast Flag: Compatible With Copyright Law & Incompatible With Digital Media Consumers“, IDEA – The Intellectual Property Law Review, 5/2007, 607-656 Britt, R. „Is Facebook the New Breeding Ground for Copyright Infringement?“, dostupno na adresi: https://fstoppers.com/ other/ facebook-new-breeding-ground-copyright-infringement-3252, 20. februar 2016. Clark, W. „Copyright, Ownership and Control of User-Generated Content on Social Media Websites“, dostupno na adresi: http://www. kentlaw.edu/perritt/courses/seminar/papers%202009%20fall/ Jerry%20clark%20final%20Copyright,%20Ownership,%20and%- 20Control%20of%20User-Generated%20Content%20on%20Social%20 Media%20Websites.pdf, 10. februar 2016. Grbavac, Ј. Grbavac, V. „Pojava društvenih mreža kao globalnog komunikacijskog fenomena“, Media, culture and public relations, 5/2014 Marković, S. Popović, D. Pravo intelektualne svojine, Beograd 2013 Marković, S. Autorsko pravo i srodna prava, Beograd 1999. Popović, D. „Povreda autorskog i srodnih prava na Internetu: osvrt na noviju praksu Evropskog suda pravde“, Intelektualna svojina i Internet (ur. Dušan Popović), Beograd 2015. Прља, Д, Рељановић, М, Ивановић, З. Интернет право, 2012, Институт за упоредно право Радовановић, С. Autorsko pravo i fejsbuk, s posebnim osvrtom na pravo Srbije, Intelektualna svojina i Internet, Beograd, 2016, 140-165. Radovanović, S. „Građanskopravna odgovornost internet posrednika za povredu autorskog prava – uporednopravni aspekt“, Intelektualna svojina i Internet (ur. Dušan Popović), Beograd 2015, 96-111 Reljanović, М. „Zaštita autorskog prava i pravo na privatnost elektronskih komunikacija u Republici Srbiji“, Intelektualna svojina i Internet (ur. Dušan Popović), Beograd 2015, 129-133. Спасић, В. Ауторска дела у дигиталном окружењу, Ниш, 2011. Спасић, В. Pravo intelektualne svojine, Nis, 2024. Zipkin, N. „French Court Rules Facebook Can be Sued for Censorship in Nude Painting Case“, dostupno na adresi: http://www.entrepreneur.com/ article/270785, 20. februar 2016. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 92 Vidoje Spasić, LL.D., Full Professor (retired), Faculty of Law, University of Niš, Republic of Serbia NEW TYPES OF COPYRIGHTED WORKS Summary The central concepts in copyright law are the work of authorship and the author. In order to be a work of authorship, an intellectual creation must meet two conditions: originality and form. The Copyright and Related Rights Act enumerates nine types of copyrighted works of authorship, and several subtypes. However, this list of copyrighted works is not final, as the legislator has left the possibility for new types of intellectual creations to emerge in practice which will be considered full-fledged (and named) works of authorship. Accordingly, their authors are entitled to the full corpus of subjective authorship rights (including the associated property and moral rights). Given the fantastic development of information technology, and particularly the Internet, some new types of authorship works have emerged: websites, posts, blogs, personal profiles, social networks, podcasts, etc. These intellectual creations will be the subject matter of this paper. Although they have existed for a relatively long time, these new forms of authorship works have not become part of the Serbian Copyright Act yet, which is rather baffling given the fact that this Act has been amended and supplemented several times. Keywords: copyrighted work, author, Internet, post, blog, social network.