УНАПРЕЂЕЊЕ СИСТЕМА ПРУЖАЊА БЕСПЛАТНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ: РЕТРОСПЕКТИВА ЗНАЧАЈА, РАЗВОЈА И УСПЕХА ПРАВНE КЛИНИКE НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У НИШУ

9 UDK: 347.921.8(497.11) UDK: 378.147.88:34(497.11 Niš) DOI: 10.5281/zenodo.17984741 Др Миомира П. Костић,* Редовни професор, Правни факултет, Универзитет у Нишу, Република Србија УНАПРЕЂЕЊЕ СИСТЕМА ПРУЖАЊА БЕСПЛАТНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ: РЕТРОСПЕКТИВА ЗНАЧАЈА, РАЗВОЈА И УСПЕХА ПРАВНE КЛИНИКE НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У НИШУ** Апстракт: У раду ауторка наглашава знаћај пружања бесплатне правне помоћи грађанима/грађанкама путем рада студената права на правним клиникама, уз учешће професора, адвоката и других стручњака, у зависности од предмета рада правне клинике. Такође, приказан је пут настанка и развоја правних клиника на Правном факултету Универзитета у Нишу, почев од 2002. године. Приказане су основне активности на различитим правним клиникама, учешће наставника и сарадника на обукама и на приказу рада правних клиника општој јавности. Указано је да се потреба за пружањем правне помоћи подједнако јавља и у кривичним и у грађанским стварима. У Србији је Закон о бесплатној правној помоћи донет 2018. године, али његова примена није заживела у потпуности. То ће се сада променити за 13 рањивих друштвених категорија који су примарни корисници бесплатне правне помоћи, али и за друге грађане. Важно је илустровати на који начин медији у Србији извештавају о доступности правди кроз бесплатну правну помоћ, као и то на који начин је питање доступности правди јасно објашњено грађанима Србије и какав је утицај ЕУ у том процесу. Кључне речи: правна клиника, бесплатна правна помоћ, медији, рањиве друштвене групе, Србија. * [email protected] ORCID ID 0000-0002-1802-7733. ** Рад је резултат истраживања на пројекту „Одговорност у правном и друштвеном контексту”, који финансира Правни факултет Универзитета у Нишу, у периоду 2021–2025. година. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 10 1. Увод У државама Централне и Источне Европе јавила се потреба за оснаживањем свести код грађана, и оно што је неопходно, утицаја на државне органе који примењују право и спроводе правду на закону засновану, да процењују статус и квалитет пружања правне помоћи становништву, као и неопходност спровођења реформи у том циљу. Земље у овим регијама Европе већ су имале јасно преузету међународну обавезу да обезбеђују бесплатну правну помоћ свима којима је потребна. Ипак, бесплатна правна помоћ сиромашним категоријама становништва дуго није била приоритетни задатак који је требало да буде подржаван унутар самих држава и од стране међународних организација у спровођењу реформе правосудних система. Већ примењиване реформе које су утицале на промену правних институција и примену права показале су недостатак у томе што нису биле довољно усмерене на то да сиромашним и маргинализованим групама становништва обезбеде приступ новим правним механизмима. Принцип владавине права постављен је као темељ демократским променама у државама Централне и Источне Европе. Владавину права чини скуп идеја и практичних поступака у циљу промовисања схватања да закон треба да превлада насиље, да свим поступцима треба да буде управљано на законит начин, а не арбитрарном вољом људи. Поред нужности постојања идеја које инспиришу политичка друштва да прихвате владавину права, такође је неопходно обезбедити добро утврђену праксу уградње принципа владавине права, у циљу њихове примене у стварности. „Једнака правда за све у складу са законом“ не би могла бити достигнута без обезбеђења једнаког приступа правној помоћи и правном заступању за све грађане. Управо је та чињеница уверила правнике, деценијама уназад, како је неопходно инсистирати на важности приступа правди. Покрет „приступ правди“ се може одредити као „мултифакторски одговор на можда најосновнији изазов модерних правних система“. Најважнији задатак у томе јесте обезбедити механизам како би социјална права била ефикасна. Нажалост, судови су често јако скупи и спори у свом раду. Сиромашни људи, без довољно финансијских средстава тешко да могу остварити одговарајућу правну помоћ, а правда се у демократском друштву не сме засновати на финансијској могућности плаћања клијента или потенцијалног клијента. Потреба за пружањем правне помоћи подједнако се јавља и у кривичним и у грађанским правним стварима. Доступност пружања правне помоћи у кривичним стварима треба проширити тако да се М. Костић | стр. 9-27 11 обезбеди право на адвоката, односно правног саветника, када је ограничење слободе извесно; затим, јасан финансијски и суштински критеријум за обезбеђење правне помоћи по основу сиромаштва мора бити утврђен, као и то да правна помоћ у гранским парницама такође мора бити обезбеђена. Правна клиника (legal clinic, law clinic, law school clinic) је програм правничког школовања, који обезбеђује непосредно правничко искуство студентима правних факултета, а истовремено опслужује различите клијенте, којима је потребно пружање правне помоћи. Обично се на челу правних клиника налазе клинички професори, односно предавачи клиничког правничког образовног програма. Правне клинике најчешће поступају по принципу pro bono, у одређеним правним питањима, чиме се обезбеђује бесплатна правна помоћ клијентима.1 Један од неопходних услова, који обезбеђује запошљавање и компетенције дипломираних студената права, у условима тржишне економије и тржишта радне снаге, налази се у самом питању примене и савладавања практичног рада за студенте, као и њихове успешне припреме за обављање професионалне активности правника. Због тога, студенти на правним клиникама имају могућност да, пружајући правну помоћ, уче правничке вештине, тако што: врше истраживања, износе правне аргументе и савладавају протоколе пријема клијената. У неким државама, попут САД, на пример, клинички професори могу износити усмене аргументе и на суду. Поред тога, многи законски текстови, у појединим савезним државама САД, прописују правила „студентске праксе“, којима се дозвољава да и студенти с правних клиника наступају и расправљају, такође, пред судом. Пракса је, иначе, да се клинички образовни програми формирају за различите правне области, као што су: имиграционо право; еколошко право; интелектуална својина; кривичне ствари, укључујући и кривично процесуирање; људска права и међународно кривично право. Применом интерактивних метода у оквиру правних клиника, остварује се овладавање практичним правничким вештинама. Тако, на правним клиникама студенти, уз помоћ својих наставника, као и практичара, интервјуишу и консултују клијенте, овладавају техником писања правних докумената, усвајају кодекс правне етике, овладавају вештином информационе технологије и правне информатике, упо1 Legal clinics Serving People, Improving Justice, Open Society, Justice Initiative, chromeextension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.justiceinitiative.org/ uploads/0763f81d-04c4-4f72-bd88-67f6ee89dd69/legalclinics_20090101.pdf, pristup: 1.11.2024. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 12 знају основне елементе психологије суђења, стичу сазнања из области заштите људских права на националном и на међународном плану. Студенти, такође, развијају вештине решавања правних ствари, што захтева од њих да, уз помоћ професора и адвоката, синтетишу компоненте свог теоријског правничког образовања. Кроз тај процес, они стичу неопходно самопоуздање, и то онако како савладавају прелаз од статуса студента права ка статусу правника који примењује право.2 Посебан значај за студенте права приликом учешћа у раду правних клиника, у домену промена домаћег законодавства као и читавог образовног процеса, огледа се у организовању правних саветовалишта, где студенти, радећи заједно са својим професорима и искусним правницима практичарима, припадницима различитих правничких професија и правничких специјализација, решавају животне проблеме клијената и саветују их како да најбоље остваре своја права. Ово је сегмент драгоценог искуства из туђих живота, који ће младим људима, будућим правницима, олакшати да уоче у пракси многе животне ситуације, које без личног доживљаја, у свом узрасном добу, можда нису ни могли да искусе. Због тога је учешће у раду мултидисциплинарно постављених правних клиника на Факултету, неопходан почетак правничког искуства и искорак у стварни живот.3 2 UNM School of Law, „About the Clinic – Clinical Goals“, https://lawschool.unm.edu/ clinic/about/index.html приступ: 1.11.2024. 3 Videti: Mobilna pravna klinika: od institucije ka žrtvi / priređivači Miomira Kostić, Darko Dimovski, Ivan Ilić. - Niš : Centar za publikacija Pravnog fakulteta, 2014. - 334 str. ; 24 cm ISBN 978-86-7148-181-6; Mobilna pravna klinika : pružanje pravne pomoći u uslovima terenskog rada / priređivači Darko Dimovski, Miomira Kostić, Filip Mirić. - Niš : Centar za publikacija Pravnog fakulteta, 2017. - 286 str. ; 24cm.ISBN 978-86-7148-237-0; Костић, М., „Правна клиника као метод наставе и пружања бесплатне правне помоћи“, Социјална мисао, Београд, јануар/март 2010., стр. 67-77; Pravna klinika kao metod nastave/učenja i/ili pružanja besplatne pravne pomoći na Pravnoj klinici Pravnog fakulteta u Nišu / Miomira Kostić, U: Pravna klinika za zaštitu prava žena - norme i praksa : zbornik radova / urednica Slobodanka Konstantinović Vilić . - Beograd : Autonomni ženski centar : Niš : Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju, 2013. - Str. 31-38. ISBN 978-86-87505-12-4; Zlostavljanje na radnom mestu - mobing i sajber mobing / Miomira Kostić, Vida Vilić, U: Pravna klinika za zaštitu prava žena - norme i praksa : zbornik radova / urednica Slobodanka Konstantinović Vilić . - Beograd : Autonomni ženski centar : Niš : Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju, 2013. - Str. 113-130. ISBN 978-86-87505-12-4; Dva modela sudske zaštite od nasilja u porodici / Miomira Kostić, U: Mobilna pravna klinika: od institucije ka žrtvi / priređivači Miomira Kostić, Darko Dimovski, Ivan Ilić. - Niš : Centar za publikacija Pravnog fakulteta, 2014. - Str. 237-252 ISBN 978-86-7148-181-6; Pravna klinika kao metod nastave / Miomira Kostić, U: Mobilna pravna klinika: od institucije ka žrtvi / priređivači Miomira Kostić, Darko Dimovski, Ivan Ilić. - Niš : Centar za publikacija Pravnog fakulteta, 2014. - Str. 11-28. ISBN 978-86-7148-181-6. М. Костић | стр. 9-27 13 2. Оснивање, развој и значај Правне клинике на Правном факултету у Нишу 2.1. Оснивање и почетак рада Правне клинике Почетак рада Правне клинике на Правном факултету Универзитета у Нишу обележило је оснивање Клинике за грађанско право 2002. године, као посебног облика факултативне наставе. У досадашњем периоду, у оквиру Правне клинике развијене су: Клиника за грађанско право, Клиника за заштиту права жена, Општа правна клиника и Мобилна Правна клиника, Правна клиника за заштиту од дискриминације, Правна клиника за управо право. До 2005. године, клиничка обука реализована је применом симулација и других разноврсних метода интерактивног рада. Стечено искуство омогућило је да се установи Огледна адвокатска канцеларија, у којој су студенти, под надзором професора и адвоката, пружали бесплатну правну помоћ „стварним“ клијентима/клијенткињама. Огледна адвокатска канцеларија опремљена је према „Model standards in clinical legal education: live-client clinics“. Поред тога, Правна клиника је постала и опстала као партнер на пројектима пружања бесплатне правне помоћи у Адвокатској комори Ниша. Клинички образовни програм обухвата четири централе теме: правни професионализам и правна етика, интервју, саветовање и писање правних докумената. На самом почетку примене клиничког образовног програма, пре него је почео да се остварује програм практичне обуке, кроз рад са стварним клијентима/клијенткињама, примењиване су симулације, путем разноврсних метода интерактивног рада. Искуство наставника, стечено током трогодишњег рада Клинике (2002-2005), и њихова оспособљеност за реализацију клиничког образовања путем разних видова обуке у УСА, Чешкој, Литванији, Русији, Македонији и Србији, омогућило је да Клиника започне обуку студената кроз рад са "стварним клијентима/клијенткињама". Од 2005. године отпочео је са применом нови план и програм клиничког образовања који је укључио/укључује два циклуса обуке: Програм опште обуке, (правни професионализам, правни интервју, правно саветовање, правна етика), који се реализује применом интерактивних облика рада и Програм практичне обуке - рад студената са стварним клијентима, и то у оквиру три области: "Клинички образовни програм за заштиту својине и закупа", "Клинички образовни програм за заштиту права из домена породичних односа" и "Клинички образовни програм заштите права жена". После завршене опште обуке, �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 14 студентима је омогућено да се определе за једну од три области, у оквиру које ће пружати правну помоћ клијентима, под надзором наставника и адвоката. Од тада до данас, клинички образовни програм успешно је завршило преко 400 студената завршне године студија, као и апсолвената. Девета генерација студената с Правне клинике Правног факултета у Нишу, успешно је завршила своје образовање на клиничком програму обуке у правничким вештинама, под називом: „Правна клиника Правног факултета у Нишу“, у току календарске 2010. године. Реализација клиничког образовања у школској 2009/2010. години одвијала се кроз два циклуса: Општа обука у правничким вештинама и Обука кроз рад са стварним клијентима. Други циклус обуке остварен је у Огледној адвокатској канцеларији Правног факултета у Нишу, у којој је студент/ киња, уз менторску помоћ и подршку професора и адвоката, пружао/ла бесплатну правну помоћ социјално угроженим грађанима, у виду давања правних информација, правних савета и састављања поднесака. У циљу реализације клиничких образовних програма, Правни факултет Универзитета у Нишу закључио је уговоре о сарадњи са: Центром за социјални рад „Свети Сава“у Нишу, Адвокатском комором из Ниша, Геронтолошким центром у Нишу, Прихватилиштем за жене и децу жртве насиља, Заводом за васпитање омладине, Удружењем Ромкиња „Освит“. Правна клиника, кроз појединачне пројекте у којима се реализује практични програм обуке студената кроз рад са стварним клијентима, сарађује и са Прихватилиштем за жене и децу жртве насиља, при чему се пружају конкретни видови правне помоћи корисницама услуга Прихватилишта. Сличну сарадњу Клиника има и са удружењем „Самохране мајке“. Током 2009. године, Правна клиника је остварила почетак сарадње са Националном организацијом потрошача Србије. Према одредбама Статута Правног факултета у Нишу од 19. јануара 2007. године („Билтен Правног факултета у Нишу“, бр. 96/2007), Правна клиника Правног факултета у Нишу има статус наставно-научне јединице, која обезбеђује услове за извођење клиничких програма обуке студената у правничким вештинама. Правилник о организацији и раду Правне клинике Правног факултета у Нишу донело је Наставно-научно веће Факултета, на предлог Статутарне комисије, на основу чл. 152 Статута 1. фебруара 2008. године. Оснивањем Правне клинике, Факултет је испунио: принцип из чл. 4 ст.1.т. 4 Закона о високом образовању Републике Србије („Сл. Гласник М. Костић | стр. 9-27 15 РС“ 2. септембар 2005. бр. 76), по коме се делатност високог образовања заснива на отворености према јавности и грађанима; као и садржај чл. 29 ст. 3 и 4. по коме се укупно ангажовање студената састоји и од доборовољног рада у локалној заједници, при чему је доборовољни рад студената рад без накнаде, који организује високошколска установа на пројектима од значаја за локалну заједницу који се вреднује у систему високог образовања; остварење успешних квалитативних показатеља квалитета студијских програма из чл. 25. Правилника о квалитету од 7.11.2007. године („Билтен Правног факултета у Нишу“ бр. 103 од 7.11.2007); један од елемената мисије и визије новог система управљања квалитетом, прописаним у чл. 1. и 2. Стратегије управљања квалитетом („Билтен Правног факултета у Нишу“ бр. 103 од 7.11.2007); реализацију ближих услова за избор у свање наставника (у складу са Препорукама о ближим условима за избор у звање наставника, под т. 3. „Допринос академској и широј заједници“, 3.1. Елементи доприноса, т. 1, 2. и 3, Национални савет за високо образовање, 4. мај 2007. године, наоснову чл. 11. ст. 1 т. 13 Закона о високом образовању Републике Србије). Такође, до 2007. године клинички програми обуке били су факултативног карактера. Новим Студијским програмом основних академских студија права, из 2008. године, Клиничко правничко образовање предвиђено је као посебан изборни предмет, који студенти могу бирати на трећој и четвртој години основних академских студија права. Имајући у виду значај стицања практичних знања и вештина студената права, унапређења практичног правничког образовања, укључивање у систем пружања бесплатне правне помоћи и потребу за умрежавањем правних клиника, Правни фкаултет Универзитета у Београду, Правни факултет Универзитета у Нишу, Правни фкаултет Универзитета Унион, доносе „Одлуку о оснивању Мреже универзитетских правних клиника у Србији“. Том приликом усвојена су: Правила Мреже универзитетских правних клиника у Србији, као и Минимални стандарди за рад универзитетских правних клиника у Србији. Ради стварања услова за одрживи развој Правне клинике и унапређење њеног рада, за сваку календарску годину осмишљава се је План и програм рада Правне клинике, који се усваја на седници Наставно-научног већа Факултета и Савета Факултета. 2.2. Учешће Правне клинике у различитим програмима обуке Од 2011. године, осим програма Правне клинике за заштиту права жена, Правни факултет у Нишу, у сарадњи са Правним факулте- �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 16 том у Београду и Правним факултетом у Новом Саду, отпочео је примену Заједничког програма за борбу против трговине људима, који у Србији спроводе: Високи комесаријат ѕа избеглице Уједињених нација (UNHCR), Канцеларија Уједињених нација за борбу против дроге и криминала (UNODC) и Мећународна организација за миграције (IOM), у блиској сарадњи са државним органима Републике Србије, а посебно Министарством унутрашњих послова. Главни циљ програма био је подршка спровођењу Националног плана акције за борбу против трговине људима који је усвојен од стране Владе Републике Србије 2009. године. На Факултету је 5. априла 2011. године, званично, отпочела са радом Правна клиника за борбу против трговине људима, потписивањем Меморандума о разумевању о сарадњи на успостављању Правне клинике за борбу против трговине људима, између Правног факултета у Нишу и Високог комесаријата УН-а за избеглице. Иако је Правна клиника за борбу против трговине људима званично престала са радом 31. децембра 2011. године, активности студената, наставника и сарадника су настављене током 2012. године. Студенти су на Интернету израдили посебан профил, у сарањи са националним координатором за борбу против трговине људима Митром Ђурашковићем, ради праћења и даљег учешћа у свим новим активностима које се на ту тему организују. Такође, одржана је презентација радова студената, учесника Правне клинике за борбу против трговине људима, 2. априла 2012. године. Средином фебруара 2012. године послат је наративни и финансијски извештај UNHCR-у и оба су извештаја прихваћена од стране финансијера. Асистент на Катедри за кривичноправне науке Иван Илић је учесник у пројекту „Праћење суђења за трговину људима“, у периоду од 2011. до 2013. године. У пројекту је учествовало тридесетак студената права и младих правника из целе Србије. Пројекат се састојао у мониторингу кривичних поступака за кривично дело трговине људима и сродна кривична дела, пред судовима у Србији. Након праћења суђења, попуњавао се упитник о току поступка, понашања процесних субјеката и њиховом односу према жртви. На основу упитника, састављао се годишњи извештај, који је служио давању практичних предлога за побољшање положаја и заштиту права жртава трговине људима у току кривичног поступка. До тада, Иван Илић је пратио три поступка, а у плану је још неколико, до краја 2012. године. Правна клиника је добила позив за учешће на дводневној радионици, под називом: „Reporting on Human Trafficking“, односно „Извештавање о трговини људима“, у организацији Медија центра у Нишу, од 20-21. фебруара 2012. године. Као предавачи с нашег Факултета били су: доц. др Небојша Раичевић, на теме: „Дефиниција и М. Костић | стр. 9-27 17 основни елементи трговине људима у кривичном праву“, „Преглед међународних и домаћих правних инструмената“, „Трговина људима у српским правним оквирима“, „Неразумевање терминологије у јавности“; и, проф. др Миомира Костић, која је одржала уводно предавање на тему: „Правна клиника за борбу против трговине људима на Правном факултету у Нишу“. Радионици је присуствовало осморо студената/студенткиња, који су добили одговарајуће цертификате. Правна клиника је 2012. године остварила нови циклус сарадње са Медија центром из Ниша, као партнерском организацијом на пријави Пројекта: Initiative for Strengthening Public Awareness on Human Traf�icking through Capacitybuilding of Independent Media and Networking with Civic Groups in SouthEast Serbia. Поводом учешћа на овом будућем Пројекту, Факултет је припремио и документацију за стицање EuropeAid ID броја, који је требало да омогући једноставније аплицирање у свим будућим активностима Факултета, које би биле усмерене према ЕУ. За клинички образовни програм „Еристика - вештина преговарања“ пријавило се 38 студената, који ће овај програм пратити током марта, априла и маја месеца 2012. године. Због великог интересовања студената, полазника обуке, рад је настављен и током јуна 2012. године. Завршни часови предвиђени су за септембар 2012. године, када ће бити израђени и цертификати о завршеном програму обуке. Обука је настављена за нову генерацију студената, током јесењег семестра 2012. године. У току је реализација новог циклуса обуке, јануар-јуни 2013. године. Рад на програму: „Правна клиникарешавање спорова пред међународним трговачким арбитражама“, остварен је током периода мартмај 2012. године. Према усвојеном силабусу, студенти-полазници Клинике били су упознати са: појмом међународне трговинске арбитраже (МТА), значајем МТА и предностима МТА у односу на решавање спорова пред националним судовима, изворима права МТА – општи поглед. Рад на програму: „Мобилна правна клиника“, април 2013. године, отпочела је група студената Правног факултета Универзитета у Нишу, коју чине: Ивана Станковић, Јелена Живковић, Милена Стојановић, Милица Тодоровић и Александар Михајловић (студенти треће и четврте године основних академских студија права) и њихов ментор, асистент др Дарко Димовски. Реч је о студентском пројекту, који се реализовао у оквиру програма “Покрени се за будућност”, под покровитељством компаније Philip Morris Operations a.d. У периоду од 4. до 7. априла 2013. године, студенти су имали прилику да похађају семинар “Писање и управљање пројектима – идеје које расту у заједници”. Поред тога што су научили како се пишу пројекти и какав је значај њихове �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 24 кла да је делатност Удружења „Освит“ усмерена ка социјалној инклузији Рома са посебним освртом на Ромкиње жртве насиља у породици. У оквиру трибине приказан је и филм „Ни џа, ни бу“ који на сликовит начин указује на значај образовања Рома. У оквиру трибине презентоване су и одреднице „Лексикона Ниша“ (едиција „Лексикон градова Србије“), које се односе на живот Рома у Нишу. На крају, пригодан културно-уметнички програм су извели ученици ОШ „Вук Караџић“, ОШ „Радоје Домановић“ и ОШ „Краљ Петар Први“. Још једном је потврђена успешна сарадња између Правне клинике Правног факултета у Нишу и Удружења Ромкиња „Освит“ на корист обеју институција и шире друштвене и академске заједнице. 5. Уместо закључка Човек, као природно и друштвено биће, тежи задовољавању својих потреба, које се мењају, у зависности од економских, социјалних, културних и технолошких могућности и стања у друштву. Друштвени процеси, попут урбанизације и индустријализације, утицали су да се обим и квалитет људских потреба прошири, али је временом наметнута и тежња да друштво организовано, путем институција, омогући задовољавање нараслих потреба и онда када појединци то сами тешко или уопште не могу да чине. Потребе становништва једне земље настају и задовољавају се у одређеним друштвеним, историјским и свакако ситуационим околностима. Уколико су друштвени услови релативно постојани дуже времена, постоји основ за развој одређеног круга потреба које излазе из оквира егзистенцијалног минимума и утичу на побољшање квалитета свакодневног живљења. Међутим, наглим променама ситуационих услова, у новим историјским околностима, најчешће је на удару испуњавање опште прихваћеног квалитета живота од стране већег дела становништва који припада средњем економском слоју. Од деведесетих година 20. века, када су наступиле драстичне промене у државној организационој структури на бившем јединственом простору југословенске државе, дошло је до успостављања таквих социјалних разлика које су условљене различитим друштвеним статусом новонасталих и реструктуираних слојева богатих и сиромашних грађана. На домаћем простору, почев од последњих ратова па све до уласка у 21. век, и сада већ на прагу завршетка његове прве четвртине, осиромашени средњи слој, који је некада могао успешно и легално да задовољи своје разноврсне потребе, много веће од егзистенцијалног минимума, изгубио је економску моћ и свој утицај на различите сфере М. Костић | стр. 9-27 25 друштвеног живота. Прерасподела богатства, појава фрустрације услед немоћи задовољавања устаљених потреба, нове вредносне категорије и културне промене, утицали су да многе од класичних, криминолошки утемељених торија о узроцима криминалитета добију савремену верификацију. У једном тренутку експанзивног друштвеног и економског развоја човечанства, можда су та схватања добила карактер пуког теоријског криминолошког наслеђа (марксистичко учење, на пример). Међутим, услед стицаја неповољних социјалних околности, створена је добра основа да та класична схватања, из доба првих социолошких теорија о криминалитету, добију своју праву евалуацију. Одрживост поставки традиционалних теорија о утицају сиромаштва на појаву различитих облика недозвољених понашања треба довести у осавремењени контекст, уважавајући чињеницу да слоју сиромашних становника, у домаћим условима, сада припада нека друга, нетрадиционална структура становништва. Без промена у економској сфери живота и стварања могућности да средњи слој становништва задовољи нарасле потребе на легалан начин, немогуће је остварити генералну првенцију криминалитета као масовне друштвене појаве. Међутим, то није једини предуслов за опадање квоте криминалитета, у било ком модерно организованом друштву. Новоизграђени став, који је већ постао део културног миљеа нових генерација, да је нелегално лакше, брже и успешније доћи до богатства, биће много теже искоренити. На одраслима је ипак, да млађим генерацијама врате веру у традиционалне, опште прихваћене вредносне ставове, по којима рад има одлучујућу улогу у вертикалној мобилности једне друштвене заједнице. Бесплатна правна помоћ сиромашним категоријама становништва дуго није била приоритетни задатак који је требало да буде подржаван унутар самих држава и од стране међународних организација у спровођењу реформе правосудних система. „Једнака правда за све у складу са законом“ не би могла бити достигнута без обезбеђења једнаког приступа правној помоћи и правном заступању за све грађане. Потреба за пружањем правне помоћи подједнако се јавља и у кривичним и у грађанским стварима. У Србији је Закон о бесплатној правној помоћи донет 2018. године,4 али његова примена није заживела у потпуности. То ће се сада променити за 13 рањивих друштвених категорија који су примарни корисници бесплатне правне помоћи, али и за друге грађане. Важно је илустровати на који начин медији у Србији извештавају о доступности правди кроз бесплатну правну помоћ, као и 4 Закон о бесплатној правној помоћи, Сл. гласник РС, бр. 87. 2018. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 26 то на који начин је питање доступности правди јасно објашњено грађанима Србије и какав је утицај ЕУ у том процесу. А, при томе, треба наглашавати јавно, да правни факултети нису само академске институције у којима студенти стичу апстрактна, академска знања, недовољно јасна општој јавности, већ да та знања примењују у свакодневном животу, пружајући грађанима/грађанкама услуге с највишим сазнајним и етичким стандардима. Литература Legal clinics Serving People, Improving Justice, Open Society, Justice Initiative, chromeextension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www. justiceinitiative.org/uploads/0763f81d-04c4-4f72-bd88-67f6ee89dd69/ legalclinics_20090101.pdf, приступ: 1.11.2024. UNM School of Law, „About the Clinic – Clinical Goals“, https://lawschool.unm. edu/clinic/about/index.html приступ: 1.11.2024. Закон о бесплатној правној помоћи, Сл. гласник РС, бр. 87. 2018. М. Костић | стр. 9-27 27 Miomira Kostić, LL.D., Full Professor, Faculy of Law, University of Niš, Republic of Serbia IMPROVING THE FREE LEGAL AID SYSTEM: REFLECTIONS ON THE SIGNIFICANCE, DEVELOPMENT AND ACHIEVEMENTS OF THE LEGAL CLINIC AT THE FACULTY OF LAW IN NIŠ Summary In the paper, the author underscores the significance of pro bono legal assistance which is provided at law school legal clinics to citizens from underprivileged social groups by law students, working under close guidance and supervision of their professors, practicing lawyers and other experts, depending on the subject matter of the legal clinic's work. In that context, the author reflects on the establishment and development of legal clinics at the Faculty of Law, University of Niš, since 2002 to the present day. The paper presents the basic activities at different legal clinics, the participation of teachers and associates in student training, and the presentation of the legal clinics’ work to the general public. The author points out that the need to provide pro bono legal assistance arises in criminal and civil matters alike. In Serbia, the Free Legal Aid Act was adopted in 2019, but it has not been fully and effectively implemented in practice. Yet, this Act will bring change for 13 vulnerable social categories that are the primary beneficiaries of free legal aid, but also for other citizens. Thus, it is important to illustrate how the media in Serbia report on the access to justice through the free legal aid system, whether the access to justice issue is clearly explained to the Serbian citizens, and what influence the EU has in that process. Keywords: legal clinic, free legal aid, media, vulnerable social groups, Serbia.