КОЛЕКТИВНО ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА

57 UDK: 347.77/.78 DOI: 10.5281/zenodo.17999622 Др Видоје Спасић,* Редовни професор (у пензији), Правни факултет, Универзитет у Нишу, Република Србија КОЛЕКТИВНО ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА** Апстракт: Остваривање ауторског и сродних права у пракси се врши на два начина: индивидуално и колективно. Основни и првобитни начин је индивидуални. Без обзира што је он знатно повољнији и ефикаснији пут за носиоце права, данас све више примат добија колективно остваривање права. Штавише, колективно остваривање се у последње време успоставља као правило. На ово је утицао развој технологије, а посебно дигиталне. У информатичком друштву постоје бројне могућности за искоришћавање интелектуалних творевина, па, стога, носиоци права нису у фактичкој могућности да прате и контролишу све те токове. Због тога се, као сврсисходно и конзистентно решење појавило колективно остваривање права. Постоје различите колективне организације, сходно врсти дела, односно права у чијем остваривању учествују. Највећи број ауторских дела и предмета сродних права може бити предмет колективног остваривања, мада не могу баш сви. У раду је детаљније дат приказ система колективног остваривања ауторског и сродних права, као и начин његовог функционисања. Кључне речи: аутор, ауторско дело, сродна права, организација. * [email protected], ORCID ID 0000-0001-8505-446X. ** Рад је резултат истраживања на пројекту „Одговорност у правном и друштвеном контексту”, који финансира Правни факултет Универзитета у Нишу, у периоду 2021–2025. година. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 58 1. Појам и настанак колективног остваривања права За ауторе и носиоце сродних права није довољно само установљавање њихових субјективних права у закону, већ је једнако важно и остваривање тих права у пракси, као и правна заштита у случају њихове повреде. Ауторско право и сродна ауторска права могу се у пракси остваривати на два начина: индивидуално и колективно. Основни и најстарији начин остваривања ових права представља индивидуално остваривање. Овај начин може се реализовати непосредно или преко заступника аутора – менаџера. Са аспекта интереса интелектуалних стваралаца и носилаца сродних права,овај вид остваривања права је знатно повољнији, јер постоји директан однос носилаца права са другом уговорном страном - корисником (дакле, без посредника), што за последицу има ефикасно и брзо затварање финансијске конструкције.1 Без обзира што је индивидуално остваривање ауторског и сродних права једноставније и исплативије за носиоце права, колективно остваривање ових права у данашњим друштвено-технолошким условима је неминовност и насушна потреба. У данашњим околностима незамисливо је постојање само индивидуалног остваривања права, без специјализованих ентитета – организација. Штавише, чињеница да ауторско право и данас функционише добрим делом је повезана са институтом колективног остваривања ауторског и сродних права.2 Осим тога, овај институт би могао да буде значајан фактор у функционисању ауторског и сродних права на Интернету. Наравно, уз подршку одговарајуће легислативе и механизама за њено спровођење. Дигитална технологија, а посебно Интернет као глобална мрежа, омогућава да ауторска дела буду приступачна великом броју људи истовремено, без обзира на физичку дистанцу међу њима. Дакле, физичка лица су у могућности да размењују предмете ауторскоправне заштите без физичког контакта, док њихов идентитет најчешће остаје непознат. Накнада за сам приступ Интернету у већини држава изузетно је ниска, нарочито уколико се узму у обзир све могућности које корисник претплатом стиче. У складу са наведеним, несумњива је неопходност постављања неког новог законодавног оквира који би јемчио права ауторима, али и корисницима ауторских дела. 1 Типичан пример: популарна певачка "звезда" договори са влашћу да одржи пригодан концерт на градском тргу, отпева неколико песама (можда, чак и на плејбек), и исте вечери врати се кући пуних џепова, не плативши на то никакве порезе и доприносе. 2 Marković, S. Kolektivno ostvarivanje autorskog prava u svetlu slobodne konkurencije na tržištu Evropske unije“, ur. Svetislav Taborosi, Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa pravomEU– prilozi projektu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2010, str. 29. В. Спасић | стр. 57-74 59 С обзиром на горе изнете чињенице, у информатичком друштву са развојем техничко-технолошких средстава за коришћење ауторских дела и предмета сродних права, интелектуални ствараоци све теже могу своја права остваривати индивидуалним путем. У том смислу, тешкоће се нарочито јављају код тзв. „секундарног искоришћавања“ ауторских дела и предмета сродних ауторских права – искоришћавање употребом телесних носача (тј. медијума, као што су CD, DVD и сл.). Код оваквих облика искоришћавања носиоци ауторских и сродних права налазе се у фактичкој немогућности да прате и контролишу све путеве и начине искоришћавања својих творевина. Осим тога, велика већина носилаца права нема техничка, финансијска и друга потребна средства, и могућности (па и знања) за мониторинг коришћења својих дела. Са друге стране, колективне организације пружају својим члановима организовану административну, стручну и правну услугу, везану за мониторинг, убирање, управљање и расподелу накнада од коришћења. Због свега горе наведеног, Закон о ауторском и сродним правима из 1998. године први пут је установио и уредио колективно остваривања ових права. Његов концепт предвиђа систем проширене колективне лиценце у остваривању права – Extended Collective Management System. Важећи Закон о ауторском и сродним правима (даље: ЗАСП),3 следи курс претходног и предвиђа колективно остваривање ових права, скоро као правило, прописујући обавезу великом броју носилаца ових права да та права остварују колективно. У Србији је до сада регистровано више организација за колективно остваривање ауторских и сродних права: СОКОЈ – Организација музичких аутора Србије; ОФПС – Организација произвођача фонограма Србије; ПИ – Организација за колективно остваривање права интерпретатора; ОФА – Организација фотографских аутора; ООРП - Организација за остваривање репрографских права; УФУС АФА ЗАШТИТА – Организација филмских аутора Србије; ГОС - Глумачка организација Србије; АА - Асоцијација аутора-Организација стваралаца ликовних дела. Почетком 2014. године Европски парламент усвајио је Директиву 2014/26/ЕУ4 о колективном остваривању ауторског и сродних права и о мултитериторијалном уступању права на музичким делима за онлајн коришћење на унутрашњем тржишту. Њоме се отвара могућност за издавање паневропских лиценци за коришћење музичких садржаја на 3 (Сл.гласник РС", бр. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - одлука УС и 66/2019). 4 Directive 2014/26/EU of the European Parliament and of the Council of 26 February 2014 on collective management of copyright and related rights and multi-territorial licensing of rights in musical works for online use in the internal market Text with EEA relevance, OJ L 84, 20.3.2014, pp. 72–98, http://data.europa.eu/eli/dir/2014/26/oj �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 60 Интернету и уводи конкуренција међу организацијама на тржишту права на коришћење музике онлајн. Уз то, општеприхваћено полазиште је да је потрошачу једноставније, економичније и практичније да користи музичко дело путем Интернета, уместо да исти садржај купи на носачу звука. Други, најновији акт донет са циљем реформе ауторског права јесте, без дилеме, представља Директива 2019/790/ЕУ5 о ауторском и сродним правима на јединственом дигиталном тржишту и измени директива 96/9/ЕЗ и 2001/29/ЕЗ. Овим актом одређени су правни оквири у вези са публикацијама које се објављују на интернетским порталима.Такође, утврђена је одговорност пружаоца услуга дељења садржаја у дигиталном окружењу, обавеза прибављања сагласности приликом постављања садржаја у виртуелном простору, коришћење дела и других предмета заштите недоступних на тржишту од стране институција културне баштине као и конципирање института колективног лиценцирања са проширеним учинком. Осамдесетих година прошлог века даљи развој технологија, а пре свега проналазак аудио и видео касета, допринео је томе да дође до експанзије неовлашћеног умножавања предмета заштите. Међутим, евидентна је била несавршеност аналогне технологије, коју је карактерисао слаб квалитет копија и несразмерно велики трошак приликом умножавања дела. Проналазак компакт-диска (CD) унео је револуцију у том смислу, што је омогућио да квалитет копије и оригинала у сваком смислу буде истоветан. Дакле, круцијална одлика ауторских дела у дигиталном формату јесте идентичност дигиталне копије и оригинала, односно могућност сачињавања неограниченог броја истоветних копија. У последњој деценији, дошло је до фантастичног развоја Интернета и његових сервиса. У склопу тога, појавили су се специјализовани web-сајтови који омогућавају постављање и дељење аудио-визуелних садржаја. Један од најпознатијих сајтова, Јутјуб, основан 2005. године, омогућио је корисницима Интернета постављање својих аудио-визуелних садржаја, које гледаоци широм света могу да пронађу за свега неколико секунди и исте гледају неограничено. 5 Directive (EU) 2019/790 of the European Parliament and of the Council of 17 April 2019 on copyright and related rights in the Digital Single Market and amending Directives 96/9/EC and 2001/29/EC (Text with EEA relevance.) PE/51/2019/REV/1,OJ L 130, 17.5.2019, pp. 92–125, http://data.europa.eu/eli/dir/2019/790/oj В. Спасић | стр. 57-74 61 Следећи корак представља појава платформи за директну размену садржаја (peer to peer network)6 која је све присутнија са напретком тзв. Bit torrent технологије. Овакав начин размене садржаја је директан, без посредовања специјализованих сајтова и често се назива клијент–клијент размена. Уз све наведено, треба споменути и највећу дигиталну базу података Wikipediu, која има значајан ефекат по ауторскоправне односе и представља хипермедијални систем који обезбеђује униформни приступ великом броју докумената и сервиса, као и њихову размену. Велики допринос повећању броја корисника Интернета, омогућила је и појава друштвених мрежа, у првом реду Фејсбука. Између осталог, друштвене мреже омогућавају масовно коришћење ауторских дела и предмета сродних права, било оно овлашћено или не. Размена фајлова, односно садржаја, један је од најчешћих облика угрожавања ауторских права. На основу свега наведеног, закључујемо да несумњиво постоји потреба за колективним остваривањем ауторског и сродних права, чији је главни задатак да носиоцима права омогући вршења њихових права у пуном обиму, односно да олакша функционисање ауторског и сродних права кроз: смањење броја неопходних контаката између титулара права и корисника предмете заштите; смањење броја преговарача и уговарача и смањење трансакционих трошкова. 2. Субјекти и области колективног остваривања ауторског и сродних права Колективно остваривање ауторског и сродних права је законски установљени систем који се налази на средокраћи релације понуда–потражња за привредним искоришћавањем ауторских дела и предмета сродних права. Генерално, може се издвојити пет категорија учесника у овом систему (механизму): – Аутори као изворни ствараоци ауторских дела и носиоци права (страна понуде); – Примарни корисници ауторских дела, укључујући и продуценте (по правилу субјекти креативне индустрије) као посебна категорија корисника која се издваја по томе што имају право да даље уступају своја (раније прибављена) ауторскоправна овлашћења, то јест да овлашћују друге кориснике да предузимају одређене радње дисеминације 6 Међу првим сервисима за размену музичких садржаја био је Napster, који је милионима корисника омогућио размену музичкихсадржаја који су били предмет заштите. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 62 ауторских дела на секундарном тржишту (и они су, такође, страна понуде); – Корисници ауторских дела чија је пословна активност дисеминација ауторских дела ка публици – потрошачима, односно уживаоцима (страна потражње); – Организације за колективно остваривање права, као ентитети за остваривање права за заједнички рачун више појединачних носилаца права на репертоару сачињеном од скупа ауторских дела тих носилаца права. Притом, организације самостално не врше привредно искоришћавање дела са свог репертоара. Носиоци права које типично заступају организације, јесу субјекти на страни понуде ауторских дела – аутори и примарни корисници ауторских дела. Посредством организација носиоци права иступају заједнички на тржишту. Корисницима – страни потражње ауторских дела – тако је омогућено да на једном месту прибаве овлашћења за коришћење ауторских дела већег броја носилаца права. Организације су на тај начин спона која олакшава међусобно повезивање великог броја носилаца права с великим бројем корисника дела; - Уживаоци дела (јавност, публика, конзументи), представљају субјекте на крају ланца колективног остваривања права. Они, у коначном, плаћају цену читавог процеса колективног остваривња права, било кроз претплату, улазнице, конзумацију, музички динар и сл. – Држава, као кровна институција која правно уређује и контролише систем колективног остваривања ауторског права, (преко својих полуга: законодавне, извршне и судске власти). Она треба да обезбеди оптимални оквир у коме ће постојати одговарајућа равнотежа интереса свих субјеката у ланцу колективног остваривања права и да поспешује развој ауторскоправних односа, а не да их кочи или спутава. Подсетићемо се области деловања првих француских организација, основаних у 19. веку, пионира у овој материји. Организација SACD је прикупљала ауторске накнаде од позоришта за јавно представљање позоришних дела. Организација SGDL је колективно прикупљала накнаде од новинских кућа за умножавање писаних дела. Наајзад, чувена организација SACEM је иступала у име аутора на музичким делима и остваривала њихово овлашћење на јавно извођење дела према трећим лицима. Ове организације су удариле темеље развоју оваквих и сличних организација у другим државама. Када говоримо о областима деловања организација, односно најчешћим врстама права (дела) под системом колективног управљања треба истаћи да се то начелно одређује на основу два критеријума: (1) према врсти ауторских дела која су предмет остваривања и (2) према В. Спасић | стр. 57-74 63 имовинским ауторскоправним овлашћењима која се остварују колективним путем за ту врсту ауторских дела. За тачно одређене врсте ауторских дела, организација остварује тачно одређена ауторскоправна овлашћења. Ми ћемо поћи од критеријума врсте ауторских дела. Тако, временом се колективно остваривање ових права стандардизовало за следеће врсте ауторских дела: – Музичка дела. Примена колективног остваривања ауторског права је најприсутнија код музичких дела, још од оснивања француске организације SACEM. У овој области најпре се почело с колективним остваривањем ауторскоправног овлашћења на извођење ауторског дела у јавности, да би се потом проширило и на друге облике јавног саопштавања: емитовање (жично, бежично), реемитовање, јавно саопштавање дела с носача звука, јавно саопштавање дела које се емитује итд. (тзв. "мала права").7 Ређе се колективно остварују тзв. "велика права" на музичким делима, односно овлашћења у вези с коришћењем музичких дела у сценским продукцијама (позориште, опера, балет итд.). Осим наведених, посредством организација се често остварује ауторскоправно овлашћење на умножавање музичких дела бележењем на носач звука – „механичко право(а)“, али и друга овлашћења на коришћење музике у телесном облику: на стављање дела у промет и давање у закуп.8 Такође, организације из области музике остварују колективним путем и релативно право на тзв. посебну накнаду због умножавања музичких дела за личне некомерцијалне сврхе у државама у којима је оно признато, али и друга овлашћења: снимања, умножавања и стављања у промет дела на носаче звука (плоче, касете, компакт дискови и др.) и на носаче звука и слике (ДВД, БД и др.).9 9 Ficsor, M. (2002), 89–93. Вид. Tarja Koskinen-Olsson, Nicholas Lowe, Educational Material on Collective Management of Copyright and Related Rights – Module 1: General Aspects of Collective Management, WIPO, Geneva 2012б, 23–24; KEA European Affairs, The Collective Management of Rights in Europe – The Quest for Efficiency, European Parliament, Strasbourg 2006, https://www.europarl.europa.eu/thinktank/en/document.html?reference=IPOLJOIN_ ET(2006)378260, 6. децембар 2019, 31. 7 Тзв. "Мала права" (eng. performing rights, small rights) су ауторска права у вези са саопштавањем музичких дела јавности – јавно извођење, емитовање и реемитовање музичких дела, јавно саопштавање дела са носача звука или слике (радио и ТВ станице, концерти, приредбе, трговински и угоститељски објекти итд.). 8 Сокој сва та овлашћења означава као „механичка права“, што није неуобичајено. Механичка права (eng. mechanical reproduction rights) су права снимања, умножавања и стављања у промет дела на носаче звука (плоче, касете, компакт дискови и др.) и на носаче звука и слике (ДВД, БД и др.). Механичка права обухватају и умножавање дела на рачунарској меморији (хард диск, УСБ меморија, cloud итд.). �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 64 – Позоришна дела (драмска и драмско-музичка дела. У појединим државама постоје организације чија делатност покрива драмска и драмско-музичка дела.10 У највећем делу држава колективно остваривање права за ове врсте дела дела није нарочито заживело. Чак и тамо где постоји оно најчешће има форму тзв. делимичног колективног остваривања права. У таквој форми елементи колективног остваривања права су помешани с елементима индивидуалног остваривања права. Разлог за такву хибридну конструкцију делимичног колективног остваривања ауторског права вероватно лежи у чињеници да је индивидуално остваривање овлашћења на представљање драмских и драмско-музичких дела реално могуће и економски одрживо. Организације ту иступају само као агенти, који олакшавају цео процес остваривања. Зато и колективно остваривање ауторског права у тој области није широко прихваћено. Мада, учестало је да се уз њега колективно остварују и ауторскоправна овлашћења повезана са другим облицима јавног саопштавања, као што су емитовање (нарочито кабловско реемитовање), јавно саопштавање с носача слике (у биоскопима), а у новије време и коришћење на интернету; – Писана дела. Кључни облик економског коришћења писаних ауторских дела јесте радња њиховог умножавања, док су кључни субјекти у вези с тим делима аутори и издавачи. У регулисању правних односа на релацији „аутор–издавач“ стандард је индивидуално остваривање ауторског права.11 Колективно остваривање права у овој области дуго није било актуелно. Заокрет се, међутим, догодио са појавом фотокопир апарата, у другој половини прошлог века. Ови апарати су омогућили широј популацији масовно умножавање дела, тзв. репрографско умножавање, које је требало уредити. Уз (аналогно) репрографско умножавање, на прелазу из 20. века у 21. век све значајније је постало тзв. дигитално умножавање (на пример, дигитализација штампаних издања скенирањем, преузимање електронских докумената са Интернета, прављење електронских копија и друго). Оно је, такође, у многим државама подведено под режим колективног остваривања ауторског права. Осим овлашћења на (репрографско и дигитално) умножавање и поједина друга ауторскоправна овлашћења у вези с писаним делима, такође се остварују колективним путем. Међу њима су, између осталог, ауторскоправна овлашћења на емитовање, извођење/представљање и друга. 11 Издавач најчешће прибавља ауторскоправна овлашћења за умножавање и стављање у промет писаних ауторских дела директно од аутора. Због таквог стања ствари ту нема ни потребе за колективним остваривањем права. 10 То су, на пример, Француска (и прва организација SACD), Италија, Шпанија, неке државе Латинске Америке итд. В. Спасић | стр. 57-74 65 Посебно је распрострањено колективно остваривање овлашћења на накнаду за давање дела на послугу од библиотека и других јавних институција у државама које признају то овлашћење. Што се тиче софтвера, иако се они начелно сврставају у писана дела, ауторско право на њима се по правилу остварује индивидуално и остаје ван зоне деловања колективног остваривања права. С драмско-музичким делима ситуација је специфична – када се њихов „музички“ део самостално искоришћава (на пример, извођење песме из мјузикла, емитовање оперете на радију), она се посматрају као музичка дела и потпадају под ингеренцију организација за колективно остваривање права из те области. Није искључено ни да се колективним путем остварује и релативно право на посебну накнаду због умножавања драмских и драмско-музичких дела за личне некомерцијалне сврхе у државама у којима је оно признато. Мада, тада се та дела у начелу третирају као писана, музичка или филмска (аудио-визуелна) дела исто. Нарочиту напомену захтевају рачунарски програми – софтвери. Иако се они начелно сврставају у писана дела, ауторско право на њима се правилу остварује индивидуално и остаје ван зоне деловања колективног остваривања права. – Дела ликовне уметности, фотографије и сл. Што се тиче ових дела, примат у остваривању има индивидуално остваривање. Истина, и у овој области функционише одређени број националних колективних организација. Оне остварују одређена искључивих и неискључива ауторскоправна овлашћења, као нпр: овлашћење на умножавање (нарочито репрографско), овлашћење на емитовање (посебно кабловско реемитовање), различите облике коришћења дела на Интернету, право на посебну накнаду због умножавања за личне некомерцијалне сврхе, право на накнаду за давање дела на послугу и др. Нарочито треба истаћи тзв. право слеђења, које се често у државама у којима је признато остварује на колективан начин; – Филмска (аудио-визуелна) дела. Ово су специфична и најкомплекснија врста ауторских дела. Ауторско право на филмском делу, по правилу остварује филмски продуцент, који је баш за то специјализован привредни субјект и деривативни носилац права на овој врсти дела. Зато се филмска дела најчешће остварују индивидуално. Ипак, у новије време приметна је тенденција промене у смеру колективног остваривања, па се сада на овај начин најчешће остварују следећа овлашћења: овлашћење на кабловско реемитовање дела (које се у многим државама једино и може остваривати колективним путем), опште овлашћење на емитовање, овлашћење на интерактивно чињење дела �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 72 сувишно је и говорити.20 Стога би наведене мањкавости требало елиминисати или бар ублажити. КОЛЕКТИВНО ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА Резиме Остваривање ауторског и сродних права може се вршити на два начина: индивидуално и колективно. Без обзира што је индивидуално остваривање старије по настанку, а уз то још повољније и ефикасније за носиоце права, било је нужно успоставити систем колективног остваривања ових права. koje данас све више ima примат i у последње време успоставља као правило. Разлог томе је фантастичан развој технологије, посебно дигиталне, који је створио безбројне начине за искоришћавање већине ових права, Уз све то, носиоци оваквих права нису више у фактичкој могућности да прате и контролишу све токове њиховог коришћења, као ни да спрече евентуална неовлашћена искоришћавања. Постоје различите колективне организације, сходно врсти дела, односно права у чијем остваривању учествују. Највећи број ауторских дела и предмета сродних права може бити предмет колективног остваривања, мада не могу баш сви. У раду је детаљније дат приказ система колективног остваривања ауторског и сродних права, као и начин његовог функционисања. Без обзира што је новоустановљени систем колективног остваривања права нужан, сврсисходан и концептуално добро замишљен, он садржи и одређене приметне недостатке на чијем отклањању би требало радити, како легислативно, тако и функционално. Литература Besarović, V. Intelektualna svojina, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2011. Damnjanović, K. Prava intelektualne svojine i pravo konkurencije Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd, 2011. Ficsor, M. Collective Management of Copyright and Related Rights, WIPO, Geneva, 2, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2011. Gervais,D. CollectiveManagement of Copyright and Related Rights,Kluwer Law International BV, The Netherlands, 2010. Idris, K. Intelektualna svojina moćno sredstvo ekonomskog rasta, Zavod za intelektualnu svojinu i Balkan kult, Beograd, 2003. 20 Опште је познат пример, да је својевремено рок бенд С.А.Р.С. за свој хит "Буђав лебац", добио годишњу накнаду од Сокоја у висини цене кутије жвака. А, с друге стране, неки други приходују милионе. В. Спасић | стр. 57-74 73 Köhler, M., Arndt H.W. Recht des Internet, C. F. Müller, Heilderberg, 2000. Marković, М.S. Pravo intelektualne svojine i informaciono društvo, Službeni glasnik, Beograd, 2014. Marković, М. S. Pravo intelektualne svojine, Službeni glasnik, Beograd, 2000. Marković, М. S. „Kolektivno ostvarivanje autorskog prava u svetlu slobodne konkurencije na tržištu Evropske unije“, ur. Svetislav Taborosi, Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa pravom EU – prilozi projektu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2010, str. 26-41. Marković, М. S., Popović,V.D. Pravo intelektualne svojine,Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, Beograd, 2014. Miletić, M. Organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava (magistarska teza), Pravni fakultet, Kragujevac, 1999. Miletić, M. (2003) Istorijat organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Pravo i privreda, vol. 40, br. 5-8, str. 681-691. Miletić, M. (2002) Neophodnost organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Pravo i privreda, vol. 39, br. 5-8, str. 616-624. Miletić, M. (2002) Neka pitanja organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Pravni život, vol. 51, br. 11, str. 1055-1070. Popović, V. D. „Povreda autorskog prava i srodnih prava na Internetu – preispitivanje uloge posrednika“, Pravo i privreda 4–6/2010. str. 579-593. Popović, V. D.„Povrede autorskog prava i srodnih prava na sajtovima za razmenu audio i video zapisa, putem korišćenja onlajn video igara i na blogovima“, Pravni život 11/2012, str. 789-802. Popović, V.D. „Povreda autorskog i srodnih prava na Internetu: osvrt na noviju praksu Evropskog suda pravde“, ur. Dušan V. Popović, Intelektualna svojina i Internet, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2015, str. 59-79. Prlja, D., Reljanović, M., Ivanović, Z. Internet pravo, Institut za uporedno pravo Beograd, Beograd 2012. Radovanović, S. „Građanskopravna odgovornost internet posrednika za povredu autorskog prava – uporednopravni aspekt“, ur. Dušan V. Popović, Intelektualna svojina i Internet, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2015. str. 83-112. Radulović, S. Organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog isrodnih prava (diplomski rad), Pravni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2011. Спасић, Ж. В. Ауторска дела у дигиталном окружењу, Ниш, 2011. Спасић, Ж. В. Право интелектуалне својине, Ниш, 2024. �������� ������� ������ ������� ��������� � ���� | 2025 74 Vidoje Spasić, LL.D., Full Professor (retired), Faculty of Law, University of Niš, Republic of Serbia COLLECTIVE EXERCISE OF COPYRIGHT AND RELATED RIGHTS Summary The copyright and related rights may be exercised in two ways: individually and collectively. Although the individual exercise of these rights was originally established first and although it is considered to be more favorable and efficient for rightholders, it was necessary to establish a system of collective exercise of copyright and related rights. The collective exercise of these rights is increasingly gaining primacy and has recently been established as a rule. The reason is the fantastic development of technology, especially digital technology, which has yielded numerous ways of using most of these rights. In addition, the holders of these rights are no longer able to monitor and control all the flows of their use or misuse, nor to prevent possible unauthorized exploitation. There are different types of collective organizations, depending on the type of work they perform or the rights they exercise. The largest number of copyright and related rights can be exercised collectively, but not all of them. The paper provides a detailed overview of the system of collective exercise of copyright and related rights, and how it operates. Although the newly established system of collective exercise of these rights is necessary, purposeful and conceptually well-devised, it also contains some noticeable shortcomings that should be addressed, both in terms of legislation and in terms of functionality. Keywords: author, copyright, related rights, organization.